20. децембар 2010.

Међународна заједница ће потпуно другачије гледати на косовски проблем, после објављивања извештаја Дика Мартија о злочинима над Србима, поручио председник Борис Тадић.

Председник Србије Борис Тадић оценио је да ће се, упркос постојању претпоставке невиности, у међународној заједници убудуће потпуно другачије гледати на косовски проблем, после објављивања извештаја Дика Мартија о злочинима над Србима.

"Србија је годинама чекала пред међународним институцијама један такав извештај. Ми смо апеловали да се сви злочини расветле, али ти апели претходних деценија нису прихватани са озбиљношћу. Сада је слика другачија и на томе сам захвалан Дику Мартију", рекао је Тадић новинарима у бази Специјалне антитерористичке јединице у Батајници.

Тадић је оценио да је српски народ, у претходним годинама, у међународној јавности представљен као једини кривац за догађаје у бившој СФРЈ, али да после извештаја Мартија, такво стање "пада у воду".

Он се заузео за свеобухватну и опсежну истрагу која подразумева јасно утврђивање да ли је било таквих злочина на Косову и Метохији и ко је за то крив. Изразио је наду да ће опсежна истрага тог случаја расветлити процес стварања такозване државе Косово.

Одговарајући на питање да ли је, после извештаја, променио став о косовском премијеру Хашиму Тачију, Тадић је рекао да он заступа јавне интересе Србије и да не наступа у јавности на основу личних симпатија.

"Много пута сам се сусретао са људима са којима немам ништа заједничко. То је мој посао. И лекари лече људе са којима не деле исти систем вредности", рекао је Тадић.

Тадић: Сломићемо криминал

Говорећи о борби против организованог крминала, Тадић је рекао да ће Србија наставити ту борбу и поручио грађанима да се могу осећати сигурно, јер ће држава победити у тој борби.

"Ако наставимо овим путем, сломићемо организовани криминал у Србији, допринећемо његовом сламању у региону југоисточне Европе и изградићемо, у наредних неколико година, један безбедан економски простор", рекао је Тадић.

Председник Србије, на обележавању дана САЈ-а, подржао је напоре њених припадника у борби против организованог криминала и тероризма.

Борис Тадић је истакао и да ће Србија наставити да подиже своје капацитете за борбу против тероризма и организованог криминала и да ће на њу, у том смислу, моћи да рачуна читав свет.

Тадић је у бази САЈ-а, заједно са министром унутрашњим послова Ивицом Дачићем, открио спомен-плочу погинулим припадницима те јединице.

Осим Тадића и Дачића, прослави дана САЈ-а у Батајници присуствовали су и премијер Мирко Цветковић, градоначелник Београда Драган Ђилас, директор полиције Милорад Вељовић, директор БИА Саша Вукадиновић, дипломате и јавне личности.

Паника у Еулексу

Због извештаја Савета Европе о трговини органима на Косову, Еулекс ће можда морати да води истрагу против Владе Косова, пише "Тајмс". Еулекс, косовске власти и Тирана избегавају тај проблем, наводи лист.

Лондонски Тајмс пише о паници која је завладала у Еулексу, после објављивања извештаја известиоца Савета Европе Дика Мартија о трговини органима отетих и убијених цивила, којом је, наводно, руководио Хашим Тачи.

Оптужбе које је изнео швајцарски посланик у Савету Европе могле би да доведу мисију Европске уније у ситуацију да води истрагу против шефа владе која јој је пружила гостопримство, пише лист.

Еулекс је, како наводи Тајмс, одмах ставио до знања да можда нема јурисдикцију над тим случајем - починиоци јесу са Косова, али су органи вађени на територији Албаније.

Уз то, ако се ради о чистом организованом криминалу, истрагу могу да воде и албанске власти. Ако има елемената ратног злочина, досије би могао да заврши на столу Еулекса, кажу званичници те мисије, који одбијају да се јавно изјасне о Мартијевим оптужбама на рачун Хашима Тачија, преноси Би-Би-Си.

Стручњак за међународно и хуманитарно право при Европском савету за међународне односе Антони Дворкин сматра да би се криминална дела наведена у Мартијевом извештају могла оквалификовати као ратни злочини.

"Да би се неки злочин третирао као ратни, он мора да се догоди у контексту оружаног сукоба, а то је, свакако, био случај на Косову 1999. године. Неке оптужбе изнете у Мартијевом извештају односе се на третман српских заробљеника, а свако малтретирање, а камоли убијање или узимање органа ратних заробљеника, јесте ратни злочин", рекао је он.

Ко је надлежан?

Према његовим речима, у Мартијевом извештају износе се и оптужбе за организовани криминал, што је обично у надлежности националних судова.

Пошто Хашки суд за злочине почињене на простору бивше Југославије више не подиже оптужнице, Дворкин сматра да су за истрагу и покретање евентуалног судског поступка надлежни Еулекс на Косову и власти у Тирани.

У случају да те две инстанце не поступе на одговарајући начин, Дворкин је истакао да постоји и трећа, мада мало вероватна могућност.

"Концепт универзалне јурисдикције дозвољава трећим земљама да покрећу истрагу и да суде особама осумњиченим за ратне злочине или злочине против човечности, који, иначе, не застаревају", објашњава Дворкин.

Дакле, такви процеси могући су у оним земљама које су усвојиле Закон о универзалној јурисдикцији, али последњих година то се све ређе догађа, због политички проблематичних и контроверзних случајева у Белгији, Шпанији и Британији, рекао је Дворкин.

Дик Марти у свом извештају каже и да су међународни званичници на Косову знали за илегалне активности ОВК, укључујући трговину људским органима, али да су, у интересу стабилности, о томе ћутали.

Антони Дворкин сумња да би због тога могли кривично да одговарају, пошто би требало доказати да су ти званичници могли да спрече злочине или да су на неки начин били саучесници.

Мартијев извештај, по мишљењу Дворкина, неће зауставити најављене преговоре Београда и Приштине, али свакако одражава забринутост не малог броја европских земаља, због природе државе која се рађа на Косову.

"Зато мислим да ћемо ускоро, упоредо са напорима у правцу решења коначног статуса Косова, видети већи нагласак на решавању проблема који постоје на самом Косову", оценио је Дворкин.