23. октобар 2011.

У Битољу је окончан четврти по реду међународни научни скуп са темом Културно и уметничко стваралаштво аутора из Македоније и Србије, у организацији почасног српског конзула Сиљана Мицевског.

На дводневном скупу у Битољу представљено је више од 50 научних радова и реферата аутора двеју суседних држава, посвећених културном и уметничком стваралаштву, културној, научној и образовној сарадњи.

 Поздравно обраћање имао је Сиљан Мицевски почасни конзул Републике Србије у Републици Македонији, заменик министра културе Македоније Драган Недељковић, академик Владо Камбовски, а Скуп је отворио Томислав Ђурин, амбасадор Републике Србије у Републици Македонији.

Српски писац Радомир Андрић изнео је веома концизну анализу Недокучене кобне лепоте у појединим делима српских и македонских писаца, док је Тодор Чепреганов говорио о српској пропаганди у Македонији почетком 20. века.

Аница Ђорђиевска је припремила реферат о промоцији археолошког локалитета Хераклеја у пријателској Србији, Реферат Предрага Јашовића је посвећен македонској књижевности у српској науци о книжевности у првој декади 21. века. Професорка Јасмина Чакар изнела је рад под насловом „Музика, уметност што спаја“, а на почетку Скупа у холу је поздравила учеснике наступом на клавиру.

Поред овога своје научне радове за овогодишљи скуп у Битољу доставили су и Вера Стојчевска-Антић - Битољско рукописно наслеђе , Георги Сталев, Валентина Божиновска, Горан Илић, Анастасија Трајковска, Марјан Танушевски, Ристо Стефановски, Еленка Стоевска Денчова је презентирала рад посвећен неким  називима области македонских и српских свадбених обичаја. Биљана Ристовска-Јосифовска је понудила историографски профил и концепције за Јована Рајића и Ђорђија М. Пулевског, а Јован Кочанковски је говорио о Битољу у делима С. Гопчевића, Ј. Хаџи Васиљевића, К. Костића и А. Младеновића.

Град у грудима

- Битољ је један непресушни извор, а овај скуп управо садржи реферате посвећене нашој прошлости и садашњости. Јер је Битољ град у најистинитој основи те речи, где се проналази мисаоно прибежиште.

Ово је непрепознатљиви, невидљиви град у грудима...ограда, врт, обитељ, манастир - неразорно сведочење и благородна и узвишена тема о никад дореченом Битољу.

А, Скуп може бити и повод за организовање сличних научних скупова, истако је академик Владо Камбовски, потпредседник МАНУ.

Презентовани и достављени радови биће објављени и публикувани у посебном Зборнику, потврдио је почесни српски конзул Сиљан Мицевски.