18. јануар 2013.

Патријарх српски Иринеј и председник Србије Tомислав Николић прогласили су 2013. годином обележавања 1700 година од Миланског едикта с поруком председника да Србија и данас живи по принципима тог документа.

 "Србији је част што се ова година светкује у нашој земљи. Србија и данас живи по принципима Миланског едикта... Нјени грађани имају загарантовану слободу вероисповести или право да следе и верују без узнемиривања", поручио је Николић, у препуној сали Народног позоришта у Нишу где је одржана прва свечаност поводом обележавања 1700 година Миланског едикта.

Цитирајући делове Миланског едикта, Николић је рекао да су поруке цара Константина актуелне и свевременске и да их ми промовишемо као опште вредности чија принципијелност и хуманост, на понос човечанства, остају кроз векове - као путокази и као луч.

Председник је рекао да пред словима Миланског едикта свако треба да одговори на питање "да ли је довољно толерантан".

"У том својеврсном закону о равноправности хришћанске вере препознајемо основе људских права и слобода уопште које су и данас актуелне - слобода избора вере, право човека да је следи и да верује без узнемиравања. Пред словима Миланског едикта нека свако, без обзира да ли Господу служи као пастир или верник и да ли је уопште верујући, макар у себи одговори - да ли сам довољно толерантан", навео је Николић.

Патријарх Иринеј поручио је да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, али и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.

"Ово славље вечерас у Нишу и сва друга која ће бити у овом граду, али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији", рекао је патријарх.

Патријах је истакао да је протекло време од 1700 година, што је, како је рекао, гаранција да нико данас не треба да се плаши "наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести".

Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо:

"Шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора."

Он је поручио и да је Милански едикт општељудска и општецивилизацијска тековина актуелна у сваком времену, па и у овом нашем.

Министар културе и инФормисања Братислав Петковић изјавио је да Милански едикт има велики значај за Србију, јер је то први акт толеранције у историји цивилизације, а ова година је шанса да се побољша културна понуда и туризам земље.

Петковић је Танјугу у Нишу рекао да није случајно што се свечаност поводом 1.700 година од доношења Миланског едикта одржава баш у том граду, јер је то средина између истока и запада о чему сведочи и место Медијана где је цар Константин рођен.

Градоначелник Ниша Зоран Перишић је, отварајући свечаност, истакао је да Ниш добија шансу да покаже оно најбоље што има, а ту ће, како је рекао, шансу и искористити.

Домаћин свечаности руски амбасадор у Србији Александар Чепурин поручио је да народи живе док чувају своје духовне корене.

"Руси и Срби као и други православни народи наследили су највазније из Византије, а то је хришћанска православна вера и одатле проистичу корени православних народа, Срба, Бугара, Грка, Руса", рекао је Чепурин.

На свечаности су говорили и бискуп Иштван Чете Семеши и надбискуп и апостолски нунције у Београду Орландо Антонини.

Свечаности су присуствовали представници дипломатског кора и верских заједница, а церемонија је почела читањем едикта.

У завршном делу наступао је хор Сретењског манастира из Русије који има традицију дугу 600 година и на репертоару има више од 200 песама.

Вечерашњом свечаношћу започета је реализација пројеката "Милански едикт 313 - 2013, Србија" који ће у Србији трајати до краја октобра.

Централни скуп ће, како је планирано, бити одржан такође у Нишу 6. октобра, када се очекује долазак највиших представника православних и и других цркава и верских заједница, као и хришћанских верника из света.

Римски цар Константин Велики (272-337), рођен у Наисусу (Ниш), потписао је 313. законски текст којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана.