19. новембар 2018.

Председник САНУ академик Владимир С. Костић се у својој беседи осврнуо на недавне изборе и програм приређен у тој институцији, као и на изложеност критици у претходним месецима, нагласивши да Академија није у кризи.

Српска академија наука и уметности обележила је свој Дан представљањем нових диписних чланова, отварањем Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију и отварањем сталне поставке збирке Кабинета за медаље Архива САНУ.

Председник САНУ академик Владимир С. Костић се у својој беседи осврнуо на недавне изборе и програм приређен у тој институцији, као и на изложеност критици у претходним месецима, нагласивши да Академија није у кризи, али да је потребно да се посвете промишљању њене будућности.

"САНУ је дуго, усуђујем се да кажем исувише дуго, гајила филозофију ћутања као посебну "кућну мудрост", делом наметнуту искуствима са "случајем Меморандум", делом кроз традицију универзалног одговора "примили к знању" кад год би се суочили са неразумевањем, па и хостилношћу према овој кући. Бојим се међутим, да су та времена неповратно прошла. Кућа од слоноваче, коју смо толико волели, се срушила пред налетом електронских медија", рекао је Костић.

Наглашава да САНУ не може да живи ван средине у којој делује, нити може да очекује да у будућности не буде стално процењивана од група и појединаца, добронамерних, али и оних других, из много разлога недобронамерних.

Присуство САНУ у медијском простору захтева, подвлачи Костић, да изграде мудру и јасну стратегију медијског представљања САНУ, те да није одржива ни идеја о САНУ као "посматрачу из заветрине или сенке" која не улази у интер фецес свакодневнице.

"У очувању дигнитета САНУ морамо сви да учествујемо, јер оног тренутка када то постане дужност само одређених појединаца међу нама, игра је изгубљена, а сумња да се ради о манипулацији "недобронамерних" међу нама (јер већина ћути) постаје оправдана, чак и када није истинита", додао је председник Академије.

Он наглашава да "највиша научна и уметничка институција Србије, мора да успостави комуникацију, заподене дијалог и са млађим генерацијама које, "како то умемо комотно да закључимо другачије комуницирају, другачије се информишу и чији је приступ животу неповратно одређен технолошким иновацијама и глобализацијом, а чији ће представници за неколико деценија, са пуним правом куцати на врата САНУ".

Костић је подвукао и да је "САНУ скуп јаких индивидуалности, појединаца са недвосмисленом скепсом према сваком наметнутом једнозвучју", уверен да је уместо "мисаоно компактне Академије", друштву кориснија САНУ бројних и различитих идеја и ставова, али чија различитост не онемогућава конструктивну размену мишљења.

"Таква академија, са (зашто не?) и укусом субверзивности према актуелном и развијеном скепсом према тренутном кориснија је за све, укључујући и сваку власт, од фаланги апологета које марширају иза стереотипних застава и ватрено (што не значи и искрено) узвикују слогане лојалности", сматра председник САНУ.

Таква Академија је, верује, посебно потребна у временима ауторитарног популизма који се буди дуж меридијана цивилизације којој и сами припадамо и додаје да је успех што та кућа "избегла замке јефтиних политизација и партократских опредељивања".

Верује и да САНУ, настојећи да се битно не удаљава од научних и уметничких основа, мора неговати одговорну критику и то "ка оном што је било некад, што се догађа данас и што слутимо да нас чека сутра".

Костић је поручио да за Академију нема предаха, да је у априлу очекују избори за часништво САНУ, као и да је потребно да посвете промишљању будућности САНУ барем у првој половини 21. века, уз осврт на све критичке примедбе.

"Ако нешто данас чланови САНУ могу да поруче средини која их је изнедрила је да САНУ није ни у каквој кризи, да се не урушава, да је још увек живог и критичног духа, и довољно снажна да учи и из сопствених грешака или грешака својих чланова, каква је коначно и позиција моје маленкости", поручио је Костић.

Он је честитао новоизабраним дописним члановима.

"Сваки нови члан за нас је спољни круг наде више. Вас су изабрали вас рад и ваше референце и дошли сте као независне личности и надам се да ћете на том фону наставити даље. Надам се да ће вас с времена на време грицнути црв сумње зашто сте овде, јер ће тада ваше прегнуће бити још веће. Од вас се очекује много и то ћете видети колико већ сутра", поручио им је Костић.

Претходно је управник Архива САНУ академик Василије Крестић отворио Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију САНУ подсетивши на знацај грађе која се у њему чува, али и скренуо пажњу на њену угрозеност због неадекватних услова чувања.

"Архив САНУ по обиму грађе не спада у велике архиве, али по садржају, по научној и културно-историјској вредности спада у ред српских установа изузетног значаја и као такав заслужује много већу пажњу и бригу нашег друштва од оне која му је до сада поклањана", рекао је Крестић.

Он је нагласио да Архив нема одговарајуће и безбедне депое, да је грађа разбацана по многим просторијама и да се неке од тих просторија налазе испод мокрих чворова па је вода угрозила рукописну заоставштину Иве Андрић и упозорио да ће драгоцени и јединствени споменици, који су преживели многе векове, бити уништени уколико се не нађе нови простор за грађу.

Управник Аудиовизуелног архива Радослав Зеленовић нагласио је да дигитализација постаје један од приоритетних задатака са циљем очувања националног идентитета, да представља вид конзервације, али и омогућава да изузетно вредна и значајан грађа постане доступна.

Аудиовизуелни архив ће у првим фазама, како је објаснио, бити усмерен на дигитализацију грађе САНУ, али је отворен и свим другим институцијама, најавивши отварање одељења у Сремским Карловцима где ће се дигитализовати грађа Архива Српске православне цркве.

Обележавању Дана САНУ присуствовали су патријарх Иринеј, министри Младен Шарчевић, Владан Вукосављевић и Златибор Лончар, представници Академије наука и уметности Републике Српске, ректори универзитета, представници амбасада, установа културе и науке и других верских заједница.

На првом спрату Палате САНУ отворене је стална поставка која приказује део фонда Кабинета за медаље који чува 878 предмета (медаље, плакете, ордење, споменице, дипломе, повеље, захвалнице, значке, ковани новац), а генерални секретар САНУ академик Марко Анђелковић је најавио да ће до краја године бити доступна дигитална интерактивна презентација.