“Први пут данас, 12. децембра 2025. године, на историјском и знаменитом месту сећамо се храбрих ирских борца који су се супротставили целој бугарској армији”, рекао је државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић - члан владиног Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије.

Антић је нагласио да је Битка код Костурина уврштена у календар државних церемонија и да ће годишњица бити обележавана сваке године на истом месту у знак сећања на све Ирце који су животе дали за одбрану Србије.

Иницијатор и предлагач овог цероминијала дело је писца Дејана Стоиљковића из Ниша, који је присуством увеличао скуп и проинео Беседу:

"У ишчекивању Савезника из Солуна...то се није десило, Бугарска је ушла у рат, али мала група Ираца кренула је из Солуна уз слабу логистику...дошли су управо овде на овом грудобрану.

Када је било јасно да Бугари крећу све јужније, не би ли опколили српску војску у повлачењу, на граници Краљевине Србије и (у Великом рату тада неутралне) Грчке, ирска Десета дивизија, састављена од око 8.000 добровољаца, код села Костурино је покушала немогуће.

Да заустави целу једну бугарску армију. Од 99.497 људи. Па опет, када је страшан бугарски напад почео, а требало је бранити висораван окружену високим врховима (што само по себи представља тежак положај), и то висораван толико камениту да је најдубљи ров могао бити 60 центиметара, што никако не штити довољно од артиљерије а и снажне пешадијске ватре, Ирци нису побегли главом без обзира. Дошли су да помогну Србима, и – остали су где је", рекао је Стоиљковић.