01. октобар 2014.

Србија као мала земља може бити поносна на своје научнике чијим проналасцима свет дугује захвалност за свој напредак, изјавила је саветница председника Србије Јасмина Митровић-Марић на обележавању 160 година од рођења Михајла Пупина у Ректорату Универзитета у Београду.

Она је у име председника Србије, под чијим покровитељством је одржана ова свечаност, рекла да се заваљујући њима цивилизацијски напредак убрзао до неслућених размера.

„Ти научници поносни на своје српско порекло постали су међа по којима наука мери време – до Савића и од Савића, до Тесле и од Тесле, до Миланковића и од Миланковића, до Пупина и од Пупина...", навела је Митровић-Марић.

Она је истакла да је Србија поносна на њих и оно што може јесте да их и свуда помиње и негује сећање на њихова достигнућа.

Митровић-Марић је рекла да би Пупина требало проучавати као историјску личност у контексту дипломатије и политике за време и после Великог рата, као и човека који је својим залагањима и системом вредности утицао на судбину заједничке државе формиране након Првог светског рата.

На скупу је говорио и српски патријарх Иринеј који је истакао да је Пупин неспорно задужио наш народ, као и да је сматрао да се наука и вера допуњују.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић истакао је да би свет без Пупинових проналазака изгледао другачије. Због доприноса науци Универзитет у Београду је Михајлу Пупину доделио титулу почасног доктора наука, подсетио је ректор.

После централне свечаности, којој је присуствовала и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, отворена је изложба о животу и стваралаштву Михајла Пупина.