18. јун 2015.

На брду Каленица надомак Штипа на истоку Македоније, 29. јуна у подне, најављено је откривање обележја на месту испред остатака некадашње Спомен костурнице погинулим српским војницима у борби на Брегалници 1913. године почетком Другог балканског рата.

Према званично још увек непотврђеним најавама, на свечаности откривања спомен плоче код Штипа, очекује се присуство и ресорног министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије, Александра Вулина.

Одлуком Савета општине Штип, од 21. маја ове године, донете на на иницијативу и захтев Удружења за заштиту и очување Српских споменика у Македонији обележје ће бити постављено у кругу садашње Метеоролошке станице тачно изнад некадашње Спомен костурнице на брду - Каленица.

На спомен плочи која ће бити откривена, на македонском и српском језику исписан је текст: „На овом месту 1928. године изграђена је Спомен костурница у којој су смештени посмртни остаци 6000 погинулих српских ратника у Брегалничкој бици. Међутим, 1941. године бугарски фашисти су уништили Спомен костурницу. Нека ова плоча подсећа на све жртве из Другог балканског рата."

Спомен капела са костурницом Каленица код Штипа подигнута је као меморијални споменик где је сахрањено око 6000 погинулих српских војника на Брегалници, Овчену, Језеву, Калиманском пољу и Рајчином брду... током Другог балканског рата 1913. године. Капела са костурницом била је изграђена по пројекту Ивана Мештровића, а фрескописао је Крсто Хегедушић.

На Брегалници, у Другом балканском рату вођена је највећа битка између српске и бугарске војске. На српској страни су се губици кретали око 16.200 војника, а на бугарској више од 25.000 људи.

Спомен капела је била изграђена на узвишењу надомак железничке станице у Штипу, око три километра западно од града. Но, за време Другог светског рата, бугарски окупатори су обележје у потпуности срушили. На том месту је, касније изграђена метеоролошка станица, која и сада постоји, а место костурнице знају и "откривају" само – упућени, јер, до сада није постојало било какво обележје тог некадашњег меморијалног комплекса.

У самом граду Штипу такође је била подигнута Спомен капела са костурницом – Сењак. И тај меморијални комплекс где су били сахрањени посмртни остаци погинулих српских војника из Другог балканског рата, бугарски фашистички окупатори су током Другог светског рата буквално сравнили са земљом. Касније на тој локацији македонске власти су изградиле тржницу и занатски центар. Кости ратника делимично су прикупљене и "склоњене" на градско гробље, но, прецизних података о томе - нема.

Ни на Сењаку нема никаквог спомен обележја који би макар подсећао да се ту некада налазио велики комплекс са костурницом палим ратницима...

На варошком гробљу у Штипу је била подигнута спомен – капела са костурницом у којој је било сахрањено око 1300 српских ратника, а покрај ње био је и велики број индивидуалних гробова војника. И та капела је срушена од стране бугарских окупационих снага за време Другог светског рата. Једино је остао део горње бетонске плоче на костурници испод које су се видели посмртни остаци ратника...

На дан завршетка војничких операција битке не Брегалници, 1913. на фронту на Овчјем пољу, код Штипа на истоку Македоније, 9. јула 2013. стогодишњица боја званично је пригодно обележена полагањем венаца и свежег цвећа погинулим и умрлим српским војницима и историјским часом, но, у меморијалу Спомен капели Доње Карасларе надомак Велеса. Јер, меморијалног обележја погинулим ратницима у Другом балканском рату практично није било.