02. март 2015.

Завршена је реконструкција манастирског комплекса „Свето Преображење" у селу Зрзе, код Прилепа, на основама пројекта заштите овог значајног споменика културе у Македонији.

Пројекат је урађен од стручних служби Завода за заштиту споменика културе и музеја у Прилепу. Извршена је реконструкција и унутрашње уређење Монашког конака, у коме је предвиђено да буде смештена радионица за иконопис, дуборез и друге делатности које се негују у монашком братству...

Између осталог извршена је конзервација, рестаурација и делимична реконструкција куле до улазне порте, као и делимична реконструкција североисточног бедема. У склопу завршних активности заштите манастира „Свето преображење", подигнута је и Горња порта, као и партерно уређење читавог манастирског комплекса.

Претходно на овој локацији су спроведена опсежна археолошка истраживања. Откривено је монашко насеље из друге половине IX века у кречњачкој стени и ранохришћанска базилика из V века, што, по оценама македонских стручњака, Зрзе одређује као културни центар још од најранијег хришћанства на територији Македоније.

Из одељења за односе са јавношћу Министарства културе Македоније је саопштено да је паралелно са захватима у реконструкцији манастирског комплекса „Зрзе", јавно предузеће за државне путеве изградило и локалнии пут до овог значајног културног и верског објекта.

Манастир Зрзе

Манастирски комплекс Зрзе подигнут је на 1000 метара надморске висине изнад истоименог села, око 25 км северозападно од Прилепа, на падинама планине Даутице, која доминира Пелагонијом у Македонији.

Манастирски комплекс Зрзе обухвата неколико средњовековних цркава под једним сводом – цркву Светог Преображења, цркву Светог Петра и Павла, капелу Светог Ђорђа и Светог Николе, које уз остатке ранохришћанске базилике из 5. или 6. века, указује на богату културну традицију овог краја. Испод манастирског комплекса Зрза се налази мноштво монашких ћелија и испосница, а њихов велики број потврђује манастир као значајан религиозни центар и богат духовни живот монаха, који кроз историју припадају највишем монашком реду.

Главна црква манастирског комплекса Зрзе, посвећена Преображењу је једнобродна грађевина, са полукружном апсидом на источној страни. Манастир Зрзе је средином 14. века, током владавине српског краља Душана, подигао монах Герман. Трем је додат пре 1368/1369. године. У Прилепу је тада било седиште митрополије, а на њеном престолу се налазио митрополит Јован.

Митрополит Јован и његов брат Макарије су од младости живот подредили цркви, али су се школовали и као сликари у неком византијском уметничком средишту. Они су били главни сликари прилепског двора за време краља Марка и његовог брата краљевића Андрејаша, а у манастиру Зрзе су и завршили живот. Браћа сликари су уз помоћ монаха Григорија бринули о манастиру Зрзе и у 14. веку га живописали.

Делимично очуване фреске одликује прецизан цртеж и вешта композиција старог стила – хармонизована и хладна колоритност, која упућује да су сликари вероватно учили у некој школи која је располагала искусним наставницима и која је у принципу била традиционална. Монументалност овог сликарства није убедљива. Намере су биле јасне - да се крупним облицима, епски јасним композицијама, често позајмљеним из 13. века, дочара ширина и свечаност старог стила. Међутим, новим временима својствена педантност одузела је новом стилу унутрашње снаге. Фреска Богородице с Христом у ниши изнад улаза у цркву је сигурно непотписан Макаријев рад. Две велике иконе манастира Зрзе се издвајају од осталих по својој лепоти и очуваности : Христ – Животодавац, коју је насликао зограф Јован 1394. године и Богородица Пелагонијска, која је 1422. године осликао монах Макарије.

Браћа сликари – зографи Јован и Макарије су такође осликали мноштво манастира у региону из тог времена. Када су Турци освојили Балкан, браћа су поверила старање о манастиру Зрзе градоначелнику Константину и синовима. Манастир Зрзе је био напуштен током владавине султана Бајазида И, те је тешко оштећен почетком 16. века. Обновљен је 1535. године, а у 17. веку је додат трем и извшено проширење. Цркве Светог Петра и Павла је изграђена у северном делу манастирске целике, касније позната као свештеничка црква. Према легенди, у манастиру Зрзе су венчани краљеви Вукашин и краљевић Марко.