Јордан Станојчић, професор у пензији из Ваљева, годинама је истраживао, проналазио и сакупљао управо овакве приче, наводи Драгана Матовић у репортажи „Вечерњих новости“. Тако је, како бележи, настала књига "Приче о песмама", коју је објавио "Књига -комерц". Уз стихове 341 песме, дат је и њихов историјат. Књига почиње причама о песмама "Боже правде", "Хеј, Словени", "Светосавска химна", "Востани Сербије", а завршава се са новокомпонованом "Све су песме испеване".

- Рођен сам у патријахалној сељачкој породици, говорим о четрдесетим годинама прошлог века, није било радија, није било телевизије, и људи су забављали сами себе тако што су певали. Не само на прелу и поселу и игранкама, него се певало и док су се чувале овце, док се жњело, копао кукуруз, ишло путем - испричао је Станојчић. - Шта год да се радило, село је одјекивало од песме. Те песме сам записивао. Кад неку не запишем, чекао сам следећи пут да је чујем, а памтио сам и мелодије. Много сам песама тако научио. Сад су ме године пристигле, па сам неке заборавио.

У књизи има много интересантних прича о настанку песама. Ко је први запевао о русим косама, питање је на које још нема одговора. Чињеница јесте да песму "Русе косе цуро имаш" бројни народи сматрају својом, а њене различите верзије певају и Срби, Турци, Грци, Арапи, Јевреји, Бугари, Египћани. Неке песме из других земаља су се одомаћиле код нас. Једна од њих је "Одакле си селе девојано млада, из Србије брале из Крушевца града" која је првобитно гласила "Из Русије брале, из Кијева града". О томе сведочи грамофонска плоча из 1908. године која се чува у архиви Радио Београда. Станојчић је пронашао чак седамдесет руских песама које се певају код нас али са другим текстом: "Каћуша", "Волга, Волга", "Легенда о дванаест разбојника", "Соња", "Чекај ме", "Да смо се раније срели". Толико има и мађарских песама које су код нас познате као варошке. Најпознатија међу њима је "На крај села чађава механа".

- Мало људи зна да песме "Кад ја пођох на Бембашу", "Крај танана шадрвана - Азра" и "Једна цура" потичу из јеврејског музичког наслеђа - наводи аутор. - Прва је била духовна песма Јевреја који су се доселили из Шпаније у 15. веку. Босанци текст нису разумели, али им се мелодија допала па су је препевали. Песма "Азра" која почиње стиховима "Крај танана шадрвана, где извире вода жива, шетала се сваког дана султанова ћерка мила" има више аутора. Један је немачки песник Хајнрих Хајне који је написао текст, други аутор Антун Рубинштајн је руски Јеврејин, трећи је Алекса Шантић који ју је превео са немачког.

Подсећајући да су српске патриотске песме деценијама потискиване, Станојчић каже да је успео да пронађе само неколико посвећених Карађорђу: "Седам сати јудара, Бејоград се јотвара", "Карађорђе, куну те девојке што одведе у хајдуке момке", "Прошетала бела була". Песма "Ој, војводо Синђелићу", дуго је била међу забрањенима, а уметници који су је изводили имали су великих неприлика.

- Песма "Ја сам ја, Јеремија" настала је за време српско-турског рата између 1876. и 1878. Презиме Крстић је у Србији веома често, а кад се песма појавила било је често и име Јеремија. Тешко је било утврдити ко је Јеремија Крстић. Он у песми каже "село ми је Топоница", а у Србији има шест села са тим именом. Песма је после Другог светског рата била забрањена као националистичка, великосрпска, да би је 1971. поново отпевао Предраг Живковић Тозовац. Напрасно је постала популарна, толико да је на једној жучној седници Савеза комуниста у Титовом Ужицу проглашена за "националистичку заверу". "Јеремијом" се позабавило и Председништво СКЈ на чувеној 21. седници, а Тозовац је, уплашивши се да ће бити ухапшен, дуго боравио у Бугарској. Вратио се тек кад је "халабука" прошла.

Песма "Спрем`те се, спрем`те, четници" настала је поводом једне акције коју је предводио Јован Бабунски у селу Дреново 1907. У тој акцији уништено је упориште бугарског комитског војводе Стевана Димитрова. Та песма у оригиналу испевана је на македонском језику, а аутор са данас познатим текстом је Едо Љубић (1912-1993), који је од 1942. па до смрти живео у САД. Између два рата био је један од најпопуларнијих певача у Југославији.

Химна Драгачевског сабора трубача "Са Овчара и Каблара", коју су за време рата певали и партизани и четници, једна је од најпопуларнијих југословенских мелодија, која се пева 77 година, а изгледа да треба додати још толико јер се, кажу, певала и у време кнеза Михаила, додаје Станојчић. У једној емисији Радио Београда емитован је прилог о разговору песника Бранка В. Радичевића са писцем Мирославом Крлежом.

- Ви у Србији сте у заблуди ако мислите да је песма "Са Овчара и Каблара" настала у време народноослободилачког рата - рекао је Крлежа. - Партизани су је преправили уметнувши "Друже Тито, светла лица..." Песма је у то време доживела своју ренесансу, али она потиче из времена владавине кнеза Михаила, шездесетих година 19. века.

Радичевић запрепашћен тим податком је рекао:

- Господине Крлежа, ја сам вам веома захвалан за ову информацију, али вас молим да никоме не причате о овоме.

Многима најлепша партизанска песма "Коњух планином" описује догађај који је испеван на стихове Бањалучанина Милоша Поповића, професора филозофије који се борио у истој чети са погинулим хусинским рударом Пејом Марковићем. Касније, 1966. снимљен је истоимени филм који је режирао Фадил Хоџић, а сценарио написао Меша Селимовић. Музику је писао Оскар Данон.

- Као што је "По шумама и горама" дошла из Русије, "О Сузана" из Америке, тако је песма "Рамо, Рамо друже мој" стигла чак из Индије. Прва асоцијација кад се помене ова песма је Мухарем Сербезовски, али ју је пре њега отпевао Слободан Боба Илић. Своју импресију индијским филмом "Пријатељи", у којем је чуо ову народну песму, Илић је испричао глумцу Божидару Миливојевићу који је написао српски текст за њу.

У књизи је и пуно песама са аутентичним личностима. Једна од њих је "Отвори ми бело Ленче вратанца". На гробљу у Врању постоји споменик на коме пише: Милан Тасић у загради Миле Пиле и поред њега његова супруга која се помиње у тој песми. Песма "А, кад тебе љубит не смем, другу љубит нећу ја" која је посвећена несрећној љубави проте Васе Живковића и удовице Ленке. Проти Васи је умрла жена и по правилима наше цркве он није смео поново да се жени. Он се као удовац заљубио у Ленку и она је остала удовица и она је њему узвраћала љубав. Та Ленка се удала за брата Јована Стерије Поповића, а прота Васа их је венчао. Он је био учитељ Михаила Пупуна и Уроша Предића.

Нишка бања

Песма "Нишка бања" спада међу најпопуларније на нашим просторима већ скоро сто година. Када ју је глумац, позоришни редитељ и певач Душан Дуца Цветковић 1927. компоновао, она се "истог трена отела" од аутора и постала народна. Он се својевремено жалио како му нико није веровао да ју је он компоновао. Тек после неколико деценија признато му је ауторство. Песму су заволели сви, Срби и Роми су је радо изводили, допуњавали, тако да је тешко утврдити који су стихови убацивани а који избацивани.

Бутум Тузла једну козу музла

 Песму "Бутум Тузла једну козу музла" забележио је још у првој половини 19. века Вук Караџић - каже Станојчић. - Постоји више легенди о тузланској кози, а најпознатија је из времена окупације Босне и Херцеговине када је Аустроугарска царевина упутила проглас о забрани држања коза и наредила да се оне побију јер уништавају шуме. Сиромах из једног тузланског насеља своју је козу сачувао и она је по тој причи својим млеком помогла да многа деца оздраве.

Вечерње новости