05. новембар 2015.

Тачно на 72. годишњицу национална Новинска агенција Србије Танјуг, јавила је своју одјаву. Државна застава на здању агенције на Обилећевом венцу у Београду, није спуштена на пола копља. Жалости, ни праве реакције јавности нема, иако објавом у "Службеном гласнику" Танјуг званично престаје да постоји.

Саопштењем Министарства културе и информисања Владе Србије прецизира се да ће сви запослени, њих 188, добити неисплаћене зараде и отпремнине. Свечаност поводом 72. годишњице агенције, којој је требало да присуствује и дипломатски кор  – отказана је.

У последњем радном дану запослени, званично, без надокнаде, дариваће крв, пре него што заврше на улици, односно на списку једне друге Националне агенције – „бироу" за запошљавање...

Тиме се гаси агенција. Јер, званично имовина Танјуга су само „људски ресурси". А, они сада држави, очито - нису потребни. Чак и сама зграда Танјуга у Београду, као и она имовина „около", укључујући ту и од стране државне администрације Македоније почетком деведестих узурпиране просторије некадашњег дописништва на булевару Кочо Рацин у Скопљу, званично остају држави. Колико се она и о томе стара и брине посебна је прича...?

„Погребни церемонијал" за гашење најстарије и најпоузданије новинске агенције Танјуг у прецизној режији министра и државног секретара ресорног Министарства културе и информисања, попут оног претходно изведеног за искључење сигнала Међународног радија Србија – Радио Југославије, као и брисања десетак локалних медија у Србији, остаје за срам и историју. Слепим „покрићем" пресликавања делова „европске" регулативе, по којој, држава не сме да буде власник медија, багателисањем чињенице да и у том развијеном свету има земаља где владе „држе" своје националне новинске агенције, гробари грубо, саблазно изводе последњи захват својом лопатом на срушеном стубу српског агенцијског новинарства.

У последњем ропцу агенције, вредни професионалци Танјуга данас стижу да објаве сазнање да је премијер Владе Србије Александар Вучић на седници рекао како је разочаран оним што се догодило са Танјугом и оштро критиковао министра културе и информисања Ивана Тасовца због одлуке о гашењу агенције.

"Хоћу због стенограма и историје да кажем колико сам разочаран оним што се десило око Танјуга. Хоћу због стенограма и историје да кажем да сам био против гашења Танјуга", казао је премијер и истакао: "Ти и Саша Мирковић сте ме убеђивали да је то важно, потребно и реформски"... И... на крају, "иако сам ја био против гашења Танјуга, а ти Тасовац за... Ти Тасовац ниси подметнуо своја леђа, подметнуо си моја леђа, као и обично", закључио је премијер.

И, тако, важно је да ће то остати записано у стенограму и историји, баш као и финални учинак – добро стојећих гробара, све у име „реформи у сфери информисања". Ламентирања позваних и оних „важношћу" тренутка наметнутих, због осиромашења и осакаћаности српске информативне понуде трају.

На каквој и чијој дужности су? Да ли су се „европски" држали оне Кантове „када обаљам своју дужност не тичу ме се добре или лоше последице!"
М.С.