У свом обраћању, историчар књижевности и критичар Гојко Тешић је рекао да је отишао неко кога је у свету писаца највише волео, са ким је најбоље сарађивао, и ко је био наш „највећи писац краја 20. и почетка 21. века”.
„Био је пре свега велики човек. Отмен, тих. Никад се није посвађао са било ким. Био је неко ко је трпео све што га је мучило. Никад се није жалио да му је тешко”, рекао је Тешић.
Према његовим речима, „Опсада цркве Светог Спаса” је антологијска књига, а Петровић је „свашта знао, био је перфекциониста, треперио је над сваком речју”.
Песник Васа Павковић је нагласио да је Петровић велики писац, „од кога се суштински никад нећемо опростити”, а његове књиге су „врхунски пример прозе”.
Према његовим речима, Петровићев роман првенац „Атлас описан небом” је „необичан и стилски упечатљиво написан”, након кога је уследила „једна од најаутентичнијих књижевних каријера у последње три деценије”.
Павковић је додао да се нада да ће Петровићеви романи који ће тек изаћи наредних година „потврдити осећај чуда које је било пред нама”.
Приметивши да је „тешко изгубити тако великог писца”, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” Александар Јерков је додао да је Петровић „поседовао животни занос и остварио велико дело”, преноси Танјуг.
Јерков је оценио да је Петровић био „лепа душа, деликатна и префињена, која је дала књижевности све што има у себи”.
Песник и издавач Гојко Божовић је приметио да је „трагедија модерне српске књижевности да неки од писаца одлазе у најбољим годинама настављена смрћу Петровића”.
Професор Филолошког факултета Предраг Петровић је истакао да је Горан Петровић био изузетан човек и књижевник, а од његових романа „Опсада цркве Светог Спаса” и „Ситничарница Код срећне руке“ „српска књижевност и култура нису могли пожелети лепши поклон”.
Према његовим речима, та дела су „културни и језички путокази и граничници, који сумирају епоху”.
Помоћник градоначелника Краљева за културу Милош Милишић је најавио да Град Краљево и библиотека „Стефан Првовенчани” оснивају бијеналну награду „Горан Петровић” за рукопис прича аутора који није старији од 35 година, који добија штампање књиге и новчани износ.
Петровић је преминуо 26. јануара после краће и тешке болести у Београду. Био је члан Српске академије наука и уметности, добитник Нинове награде, награде „Иво Андрић” за целокупно књижевно стваралаштво, награде Народне библиотеке Србије „Владан Десница”, Београдски победник и других.
