21. децембар 2017.

У 14. години активног деловања, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ коначно је добила простор какав јој припада и какав заслужује, рекао је министар културе и информисања Владе Србије Владан Вукосављевић на свечаности у згради некадашњег Министарства просвете у Београду.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ први пут је добила на трајно коришћење простор у згради у којој се некада налазило Министарство просвете (1873 -1952), а који је реновиран и свечано отворен, преноси Танјуг.

Отварајући „Доситејев дом“, министар културе и информисања Владан Вукосављевић приметио је да Доситејеве речи и његово дело одјекују у времену и историји, а знак питања за све нас у времену које долази јесте колико су данас актуелне његове речи.

„“Књиге, браћо моја, а не звона и прапорци“, одјекнуло је устаничком Србијом као позив који је неко разумео, неко није. Србија је била огрезла у крви, у борби за слободу. Велика страдања и велике патње били су присутни у тренутку када је Доситеј из интелектуално другачијег света, другачијег културног круга доспео у Србију, али његов позив и његов глас код наших углавном неписмених устаничких вођа и код народа који је грцао за првим зрацима слободе и првим уздисајима слободе, одјекнуо је снажно и имао је свој ефекат“, рекао је министар.

Он се запитао да ли данас, после више од 200 година, уз ситне измене, можемо да кажемо „књиге, браћо моја, а не индустрија забаве, ријалити шоу програми и тривијалности и баналности, поткултура и субкултура, које нас засипају из сваког правца из дана у дан“.

„Мислим да можемо и у томе јесте снага Доситејеве просветитељске поруке и ако његове речи чујемо, разумемо и са благим изменама преведемо у садашњи контекст, схватићемо и схватамо колико је то упозорење и позив актуелан и данас“, додао је Вукосављевић.

Он је истакао да је Доситеј у време грознице за слободом, унео другу врсту грознице – просветитељску, реформаторску, еницкопедистичку, револуционарну и „те две ствари које су, логика би налагала, антипод једна другој, сложиле су се у фину хармонију и оно што је деловало немогуће у том тренутку, десило се – Србија је кренула да се развија у свим правцима и да ствара државу, институције и школе“.

Управница Мирјана Драгаш подсетила је да је Задужбина основана 2004. године захваљујући компанији „Хемофарм“ која је купила кућу у којој је рођен Доситеј Обрадовић у Чакову, поред Темишвара, која је одмах пренета у власништво Задужбине, реновирана и претворена у спомен-музеј.

„Сада први пут смо у прилици да отворимо праву кућу за Задужбину “Доситеј Обрадовић“- Доситејев дом и тиме испунимо жељу и завет српског народа и културних прегаоца из 1911. године који су желели да тада у Београду отворе Доситејев дом који ће бити место окупљања просветних радника и свих стваралаца у области културе“, рекла је Драгаш.

Министарство културе је издвојило близу пет милиона динара којима је реновирано 250 од укупно 500 квадратних метара простора у згради, која је споменик културе од великог значаја и у којој се, поред Задужбине „Доситеј Обрадовић“, налазе и Вукова задужбина и Институт за књижевност и уметност.

Председник УО Задужбине Душан Иванић је истакао да је Доситеј остао „знак модерног идентитета српске културе, просвећености, слободног, верски (а можемо додати – идеолошки и политички) толерантног грађанина“.

Иванић је рекао да је Задужбина настојала да у издањима, изучавању и популаризацији Доситејевог дела уједини културу сећања са савременом културом и најавио да ће у Доситејевом дому интензивирати Доситејеве школске дане, настојати да Доситејев салон постане редовна трибина за размену критичке мисли о новим издањима и различитим сферама, а округли столови и научне конференције предвиђају се као редовна делатност.

„Доситејев дом треба да постане место одржавања предавања и дискусија о стратешким питањима развоја наше културе и о аспектима њеног идентитета и очувања идентитета Срба у расејању“, поручио је Иванић.