Министарка културе Маја Гојковић отворила је пред бројним званицама изложбу која је организована поводом 90. годишњице рођења Станковића и приказује преко 60 слика, али и бројне личне предмете, фотографије, цртеже и уметничке инсталације.

Нека од дела никада нису била приказана у јавности, а ту су и препозната попут „Поновљена прошлост” или „Посвета праху Леонида Шејке”.

У свом обраћању званицама, Гојковић је оценила да је Милић од Мачве „српску културу и уметност прославио широм света”, као сликар аутентичног израза „јединствен и по томе што је, ма где год стварао и излагао, своју отаџбину и Мачву увек носио у срцу”.

„Дубоко упијајући свет око себе, стварао је ремек-дела којима је већ за живота стекао светску славу и поштовање. Био је сликар несвакидашње маште, који је инспирацију највећим делом налазио у српској историји, на коју је, као и читав наш народ, био изузетно поносан”, подсетила је Гојковић, преноси Танјуг.

Нагласивши да нема пуно сликара на овим просторима чију каријеру је обележило више од 1.200 изложби у земљи и иностранству, Гојковић је додала да су Милићев „таленат спојен са харизмом и јединственим погледом на свет, подарили српској и светској култури и уметности ренесансну личност чије дело и данас зрачи и привлачи пажњу”.

Министарство културе активно ради да захваљујући даровитим сликарима као Милић од Мачве додатно популаризације уметност, а Маја Гојковић је рекла и да је изложба добар пример како се сарадњом више учесника, Министарства, Дома Јеврема Грујића и породице Станковић, креирају и организују атрактивни културни догађаји који привлаче бројну и бирану публику.

Сликарева ћерка, Симонида Станковић је рекла да је изложба велики догађај, и да је дело њеног оца „универзално, спој величанствених супротности”, с једне стране љубав према историји, етнологији, антропологији и фоклористици, а са друге је „чиста спиритуалност, опседнутост вишим световима и опстанком душе”.

Директорка Дома Јеврема Грујића Бранка Цонић је рекла да изложба представља првих 30 година српског барбарогенија, који у себи има разбарушеност (Салвадора) Далија и свестраност Леонарда (Да Винчија).

Милић од Мачве је као фантастичар и надреалиста уткивао у своја дела српску историју, митове, традицију, личности, бавећи се и савременим дешавањима. Био је члан групе „Медиала” средином педесетих година са Ољом Ивањицки, Леонидом Шејком, Пеђом Ристићем, Владимиром Величковићем, Ђорђем Кадијевићем и многим другима.

У свом обраћању, Кадијевић је рекао да је Милић сликар кога су често у животу поредили „са врло луксузним примерима, како су на њега утицали фламански сликари Питер Бројгел или Хјеронимус Бош, али то није истина”.

Ако постоји аналогија онда је то нешто природно и изворно. Никакав утицај није на њега учинило време у коме је живео...