24. август 2017.
Традиционалним читањем антологијске песме „Т’ га за југ“ на македонском и енглиском језику, сађењем дрва у част лауреата, уз спектакуларни ватромет, синоћ су у Струги, на обали Охридског језера, свечано отворене 56. Струшке вечери поезије (СВП), поетским представаљњем овогодишњег добитника „Златног венца поезије“, Чарлса Симића.
Песничку манифестацију је отворио министар културе у Влади Македоније, Роберт Алаћозовски, а мећународно поетско читање, 27 песника из читавог света, започео - Симић.
На манифестацији у Струги до 28. августа поред песничких читања, предвићено је и одржавање симпозијума, сусрета са издавачима, представљање овогодишњих лауреата и проглашење добитника награде „Браћа Миладиновци“ за најбољу песничку збирку на македонском језику измећу два фестивала.
Фестивал СВП у граду на Дриму, поетском манифестацијом „Мостови Струге“, завршава се 27. августа, уз додељивање награда овогодишњим добитницима и сели се у Скопље. У понедељак 28. августа заказано је песничко матине у кањону Матка, на реци Треска, на северној периферији Скопља и песнички митинг на централном градском тргу „Македонија“.
Овогодишњи лауреат СВП, добитник признања „Златни венац поезије“, Чарлс Симић (Београд, 1938), амерички је песник и есејиста српског порекла. Један је од најзначајнијих савремених светских песника и есејиста.
Са својом породицом Симић је из родног Београда 1953. емигрирао у САД. Његове најважније књиге песама су: Рашчињавајући тишину (1971), Повратак месту осветљеном чашом млека (1974), Харонова космологија (1977), Класичне игре из балске дворане (1980), Оштрине (1982), Бескрајна туга (1986), Свет се не завршава (1989), Књига богова и ђавола (1990), Хотел Несаница (1992), Венчање у паклу (1994), Шетња са црном мачком (1996) Јацкстраwс (1999), Ноћни излет (2001), Моја нема пратња (2005), Та ситница (2008), Мајстор прерушавања (2010).
Најзначајније књиге есеја: Алхемија ситничарнице (1993), Незапослени видовњак (1999), Метафизичар у мраку (2003), Алхемија ситничарнице (2006).
Најважније награде: Награда Макартурове фондације, Пулицерова награда, Награда „Едгар Алан По", Награда Америчке академије, Медународна Грифинова награда за поезију, Награда „Валас Стивенс", Награда Поета Лауреатус Конгресне библиотеке у Вашингтону, Награда Српског ПЕН центра за преводење српске књижевности.
На енглески језик превео је књиге песама Васка Попе, Ивана В. Лалића, Љубомира Симовића, Милорада Павића, Бранка Миљковића, Новице Тадића, Радмиле Лазић, као и три антологије модерне српске поезије.
Симић живи у Стафорду, Њу Хемпшир. Стални је критичар New York Review of books, а књижевност је предавао на тамошњем Универзитету.
Чарлс Симић
1938.
Те године су нацисти умарширали у Беч,
Супермен се први пут појавио у Action Comics,
Стаљин је таманио своју браћу револуционаре,
Први Dairy Queen ресторан отворен је у Кентакију, Илиноис,
Док сам лежао у својој колевци и запишавао пелене.
„Мора да си био дивна беба", певао је Бинг Крозби.
Пилот ког су новине прозвале „Погрешан смјер" Кориген
Полетео је из Њујорка према Калифорнији
Али је, уместо тога, слетио у Ирску, док сам посматрао своју мајку
Како из своје плаве спаваћице извлачи дојку и постаје ми све ближа.
Тог септембра ураган је читав један биоскоп
У Вестхемптон Бичу одувао у море.
Људи су се прибојавали смака света.
Риба за коју се веровало да је изумрла пре 70 милиона година
Појавила се у мрежи јужноафричких рибара.
Лежао сам у колевци док су дани постајали хладнији и краћи,
И први тешки снег је пао преко ноћи
Испуњавајући моју собу тишином.
Верујем да сам још дуго, дуго слушао свој плач.
Д.С.
