03. новамбар 2016.

Тина је рођена у Минхену, али воли Париз, Београд и поносна је на своје српско порекло које ни мало не крије. Воли да протумачи начин живљења, овде и тамо.

Да проникне у најсуптилније нити свакодневице и лепо детектује разлике, сличности, иновације...

Специфично урбана. Са неким само својственим печатом модне линије пословног и класичног елемента у одевању. А без глумачке извештачености.

Актуелни ангажман је везан за Алфа телевизију где је већ неколико месеци водитељ Вруће кухиње. Претходно је била водитељ емисије Велики одмор на Јавном сервису Македонске радио телевизије.

-Запливала сам у те водитељске воде још као петнаестогодишњакиња. Заволела сам сву ту причу од малена, ту чаролију са камером.

Иако сам имала глумачки порив, волела сам да се и ту искушам. Као дете сам била део пројекта Шарам барам, где сам проникла у све ове тајне које носи камера, кадар, режија, сав тај свет иза екрана.

Јесу ли то били твоји први снови?

- Све мислим да је то било некако судбински предодређено. Први импулси са Влатком Стефановским. И режиско умеће Александра Поповског ми није било непознато, то је за мене био неки нови свет. Идеја се родила спонтано.

Подсетимо се самих почетака, рад у А1 Телевизији је верујем препознатљив јавности?

- Рад у А1 Телевизији ме некако савим поставио на ноге са пројектом Бели миш. Била је то грчка продукција. Тај дебитантски наступ са квизом заиста ме је лансирао, и по томе сам била препознатљива.

Могу рећи да су остали ангажмани у тој кући постали рутински и прилазила сам им управо тако. Дуго сам и радила у тој медијској кући.

И нисам се либила да све радим од Јутарњем програма па до Бебе магазина...Све ме је то научило да правилно посматрам ствари и да тако расуђујем и напредујем у раду. Да памтим, патим и устајем. На све гледам корз лепе ствари, чак и када оне то нису, или бар тако делују и мени и околини.

Овај претпоследњи пројекат захтевао је максималну посвећеност у раду са децом?

- Тај рад на пројекту у МРТВ научио ме је новинама у овом послу. Научила сам још пуно тога. Са децом заиста нема глуме.

Иако себе нисам постављала као васпитачицу, строгу учитељицу, нити сам умела да то будем, нити то желим. Мислим да су они то добро видели и знали. Зато је и била огромна гледаност, а труд је исплатљив и данас у наставку пројекта. Едукативност мора да буде наша главна водиља и одоговорност.

Телевизија и има ту велику обавезу у правилном одрастању детета. Важан товар носи и моја колегиница Спасија Вељановска која наставља предано да води ову емисију.

Са њом сам узајамно носили сав подвиг у раду са децом, ангажман који тражи велику енергију и посвећеност. Али заједнички рад нас је и чинио таквим да смо били прави тим. Ја сам је звала „бураз“.

Тражим осмех доубоко у себи и када не иде.

Део си и радио света, у Урбан радију?

-Тако је. Емисија на којој сада радим је Мак хит 5.

Прходно је било речи о контактној емисији на овом радију коју сам водила, у којој су велику улогу имали слушаоци. „Звук Скопља“ употпуњавао је урбане празнине, а мене је учинила још мотивисанојим за рад.

Тамо је ангажман од 14.00 до 18,00. Тако ми протиче дан. За час. Али са љубављу приступам том свету радија. Тај додатни ангажман јесте диктира напорни ритам једног дана, али богати искуством.

Топ листа са македонском музиком сада је добила на јачој актуелности због укидања забране која је до сад важила због одлуке ЗАМП-а, али је сада након одлуке Министарства културе поново у етеру македонска музика.

Открива нам једну тајну која се огледа што на екрану што кроз радио пријемнике али и у самом разговору: Ако волиш посао који радиш, онда то више није посао.

Медијум(и) у 21. веку играју важну улогу и у сваком сегменут може да се искосристи важност једног гласила. Водитељ мора да је и аналитичар и презентер и новинар.

Тина у даху скицира стање у медијској сфери, и указује да је погубно да се човек задовољава самим собом и себехвалом. Истиче да то треба други да кажу: Нека други суде о раду и делу, а не ми, сами о себи!

Кроз разговор дотаче и друге теме, шири причу, јер у себи носи тај најдљудски карактер човечности који се огледа и кроз призму духовности коју скрива, али се разазнаје. Зато, каже: Свако зло за добро. Све има свој почетак и крај. Нема кукњаве и поред свих околности која нас задесе. Мора да се живи. Људи немају стрпељња, али очајавања не сме да буде.

Милутин Станчић

Фото: Лична архива Тина Таутовић