Трећу годину заредом организујемо Видовданску акцију са циљем да помогнемо наш народ на Косову и Метохији. Овог пута у плану нам је да помогнемо Народну кухињу на Косову и Метохији у куповини трактора за пољопривреду коју обављају на својим газдинствима, затим Манастир Драганац у изградњи хангара за одлагање радних машина и сточне хране, Манастир Бањску у изградњи заштитног зида обзиром да у једном делу у ком он не постоји, породице Стојковић, Симић и Стевић из Пасјана, породицу Утвић из Зубиног Потока, као и неколико породица и светиња на простору Македоније, Црне Горе, Републике Српске и Хрватске.
Тешко је наћи адекватне речи да бисмо исказали оно што је суштина, како вечерашњег окупљања тако и свеукупног нашег рада на тему Косова и Метохије. Љубав према отаџбини и нашем народу је аманет који нам је дат самом Црвеном Звездом која нас је све окупила. Наша старија браћа су ту убав уобличила својим активностима и залагањем још осамдесетих година, а деведесетих су многи међу њима оставили животе на ратиштима широм српских земаља.
Почетком двехиљадитих они су препознали и потребу да се нашем народу помаже и кроз хуманитарне активности. Од тада до данас многе генерације Делија су свој живот осмишљавале и препознавале његов дубљи смисао у обиласцима, пре свега Косова и Метохије. Ко смо и шта смо схватали смо у Високим Дечанима, Пећкој Патријаршији, Грачаници, Светим Архангелима, у Бањској и Драганцу.
Снагу за борбу пронашли смо у Призрену, Ђаковици, Митровици и Ораховцу и по многим српским селима Метохије и Косова. Мати Теоктиста и бакице у Ђаковици које ван црквене порте нису годинама закорачиле на улицу; бака Ката Грујић која живи у малој недовршеној повратничкој кућици у Петричу преко пута рушевина храма Свете Тројице као једина Српкиња у широј околини; сестре у манастиру Девич, у Дреници, паљене и прогањане и 99е и 2004е, и до дан данас. Много бола смо видели у разговору са породицама страдалих дечака на Бистрици, са породицама побијених жетелаца у Старом Грацком, са родитељима убијеног дечака Димитрија Поповића из Грачанице. Схватили смо да је Косово болна рана, незацељена. Али Косово није само то. Како дочарати било коме Високе Дечане, кивот Светог Краља и љубав његове братије? Мирис векова у старим средњевековним црквама, али и на њиховим згариштима. Песму у јединој преосталој српској улици у Ораховцу.
Гостопримство српских домаћина, свуда, њихову ведрину и понос, и изнад свега истрајност. Светост српске дечице из Поморавља, Новог Брда, Метохије... Помажући њима ми смо више помогли самима себи. Али смо такође и изградили бедем одлуке да не можемо да се предамо у борби за наш народ на Космету. Сваки манастир, град и село, а нарочито људи и деца које смо тамо упознали постали су та тврђава, и све и да хоћемо - не можемо да их заборавимо и да их се одрекнемо. Они су наш завет да се нећемо предати колико год и како год је у нашој моћи да се боримо до краја!
На крају, нова рана али и ново утврђење нашег опредељења постала су и наша браћа са севера Косова. За више од две деценије дружења са њима постали смо много више од другара, постали смо сви једна велика породица. Славили смо рођендане, крштења, свадбовали али и проводили сасвим обичне дане - ако обични дани постоје под косовским небом. Данас наша браћа не могу да се врате на своја огњишта само зато што су желели слободу, а они који су остали преживљавају свакодневни притисак и проблеме.
Споменули смо само мали део, јер ово је прича која не може да се искаже до краја, ово је прича која се живи и коју до краја разумеју само они који су били и окусили Косово и Метохију. Што су више одлазили боље могу да разумеју. Ово није прича ни о политици, ни о проблемима, ни о разним реалностима - а оне су често јако лоше, ово је прича о простору срца где не важе земаљски закони и реалности.
Зато, када говоримо или пишемо оне две речи, које су се излизале од силне употребе, треба разумети да оне нису само фраза, то је наше целоживотно опредељење... Нема предаје!
Говор Мирјане Павловић испред Фондације Делије изговорен на отварању донаторске вечери за помоћ српском народу на Космету и Србима у региону