25. мај 2010.

Први том монографије "Паја Јовановић" аутора историчара уметности Николле Кусовца, која је посвећена 150. годишњици рођења великог српског сликара, представљена је у Конаку кнегиње Љубице у Београду. Том приликом је најављено издавање и другог тома који је у припреми.
Кусовац је на промоцији рекао да су Срби са Пајом Јовановићем "први пут показали да нису само ратници и борци, већ да могу да буду и уметници".
Према његовим речима, Јовановићев рад (1859-1957) је био предмет спорења, и неки су га оцењивали кичерским, али је он сам био "оличење разумевања" - човек довољно флексибилан да добије прилику да слика цара Фрању Јосифа, Карађорђевиће и Јосипа Броза Тита, а који на пољу естетике остаје свој.
Кусовац је такође указао да су се у Лондону, у првој половини осамдесетих година 19. века о Јовановићу писали панегрици, док се у Србији, у исто време, његове слике нису куповале, а да је то кренуло тек пошто је патријарх Георгије Бранковић наручио од њега грандиозну историјску композицију "Сеоба Срба под патријархом Чарнојевићем".
Монографија је капитално издање на 312 страна с више од 160 високо квалитетних илустрација уметникових слика, скица и студија, иконостаса, личних предмета, докумената, диплома, фотографија модела и личних фотографија, саопштено је из Музеја града Београда.
Као дугогодишњи истраживач и познавалац Паје Јовановића Никола Кусовац је у књизи описао мало познате сцене из његовог приватног и јавног живота.
Пратећи сликарев живот од рођења, скромних почетака и успона до најмлађег српског академика и сликара светског гласа и реномеа, Кусовац је читаоцу хронолошки понудио јединствену слику уметникове личности.
Према речима Татјане Бошњак из Народног музеја, у припреми је други том монографије - систематски каталог Јовановићевих дела, а њен аутор је кустос Народног музеја Петар Петровић.
Паја Јовановић је рођен у Вршцу 1859. Сликарство је дипломирао на Уметничкој академији у Бечу, а пуно је путовао по Балкану и пун утисака стварао жанр-слике.
За слику "Рањени Црногорац", изложену на годишњој изложби Академије у Бечу 1883. добио је прву награду и царску стипендију.
Године 1895. добио је две значајне поруџбине за Миленијумску изложбу која је требало да буде одржана у Будимпешти 1896. године.
Влада краљевине Србије поручила му је око 1900. године, за Светску изложбу у Паризу, да изради историјску композицију "Крунисање цара Душана 14. априла 1346. године", за коју је добио златну медаљу.
Умро је 1957. у Бечу, а урна с његовим пепелом, по његовој жељи, пренета је у Београд.