28. октобар 2012.

Веома посећено песничко вече на сусрету са књижевницом Парашком Димитријевском Пејчић из Зрењанина, уприличено уочи викенда у просторијама Културно-уметничког центра Срба Спона у Скопљу, протекло је у пријатној атмосфери изванредног преплитања стихова, на српском и македонском, за децу и одрасле, из стваралаштва гошће и њеног домаћина Стојана Арсића, али и дела надахнуте публике најразличитијих генерација, па чак музичких колажа уз пријемчиву клавирску пратњу.

- Тешко је пронаћи речи за изразе задовољства што смо се окупили у оволиком броју и то најразличитијих генерација, ту су заједно и наши дугогодишњи али и нови пријатељи и сарадници. Спона је и овога пута одлично завршила свој посао, што нас је спојила, повезала и окупила, рекла је на отварању песничког сусрета, Нена Ристић Костовска, председница Удруђења жена Српкиња у Македонији, које слави две деценије успешног деловања.

Први разлог за окупљање, како је рекла, јесте гостовање песникиње Парашке Димитријевске Пејчић, из Зрењанина, други, што је њен домаћин песник Стојан Арсић, заслужено награђен признањем за животно дело, као вишегодишњи угледан наставник у Македонији и трећи – што Удружење жена Српкиња прославља свој јубилеј – 20 година постојања и деловања, рекла је Нена Ристић Костовска.

Представљајући се са неколико дечјих песама из досада четири објављене збирке, гошћа Споне Парашка Димитриевска Пејчић је надахнутим казивањем привукла пању свих присутних.

Рођена је у Светом Николи, а од своје треће године живи у Зрењанину. По образовању је педагог васпитач, а по вокацији, како је рекла - пре свега дечји песник. 

Досада је објавила четири збирке песама на српском и македонском језику. Поред поезије , бави се и превођењем. Превела је неколико књижевних дела са македонског на српски и са српског на македонски језик. Ангажована је била на преводима и препевима у преводилачкој радионици 'Завода за културу' у Новом Саду, где је била и дугогодишњи сарадник вишејезичног гласила 'Мост', као и вишејезичног листа ' Завичајац' у Зрењанину.

Активан је сарадник македонског часописа у Србији 'Виделина'. Била је међу иницијаторима и оснивачима прве асоцијације' македонско-српског пријатељства у Зрењанину, где је пет година обављала дужност секретара.

Дугогодишњи је представник културе македнског народа у Србији, посебно у Војводини. Организовала је преко 50 манифестација у циљу афирмације српске и македонске културе у двема земљама. Приређивала је гостовања писаца , сликара, певача на манифестицајма попут македонских вечери, односно српских војвођанских вечери у Скопљу. Обезбеђивала контакте за сарадњу културно уметничких друштава из Македоније и Србије, превела и поставила две македнске представе на сцени зрењанинског позоришта...

А, како је речено на песничком сусрету, „заиста је лепо када се тако споје коцкице, песникиња из Србије и песник из Македоније, обије пиши и на српском и на македонском и то махом поезију за децу. На тај начин прави су афирматори македонске и српске културе.

Стојан Арсић је са посебним надахнућем казивао стихове песама из његове најновије збирке „К'д се огњиште угаси", али и делове из легендарне „Коштане" Боре Станковића, из његовог завичаја на југу Србије. А, на све то сасвим спонтано из публике је узвраћено песмом из „Коштане" и рецитовањем стихова „Неког мораш да волиш", глумице МНТ Соње Каранџуловске, па наставак Атине Апостолове уз - „Македонско девојче"...

Стојан Арсић, по занимању професор историје, а по вокацији песник југа, досада је написао више од 2200 песама и објавио их у неколико збирки за децу и одрасле. Читаоцима је познат посебно по збиркама „Врање у срцу", али и по најновијој „К'д се огњиште угаси", на врањском дијалекту.

Арсићеве збирке песама за децу три пута су награђиване од Друштва просветних радника Македоније. А, ове године са још петоро колега, добио је призанње најбољег наставника године. Награду за животно дело Арсићу је доделило Друштво просветних радника Македоније.

У праву плетеницу песничких боја у Спони, на позив гошће, своје стихове уткала је и Рубена Трајчевска која је са публиком поделила своје песме.

- Мени је заиста душа пуна, презадовољна сам овим сусретом, поновним виђењем са толико добрих и блиских пријатеља, мени драгих особа, али и новостеченим другарима међу којима су најмлађи. Моја је порука увек везана за љубав и са таквим приступом дошла поново у мени драго Скопље и моју родну Македонију, рекла је у Спони Парашка Димитријевска Пејчић.

Јубилеј Удружења жена Српкиња

Песнички сусрет у Спони био је и у знаку културног обележавања јубилеја Жена Српкиња у Македонији – 20 година успешног деловања. Сада већ далеке 1992. на почетку, одмах по формирању, најпре је радило као хуманитарно удружење, а касније се посветило и очувању вредности српске културе, српског језика, традиције и обичаја српског народа.

Чланице Удружења жена Српкиња на дан Свете Петке, заштитнице Удружења, у храму Светог Архангела Михаила у Скопљу резале су славски колач у години обележавања јубилеја асоцијације.