15. новембар 2014.

Данас се навршава пет година од упокојења патријарха српског Павла, коме су помен служили патријарси СПЦ и РПЦ Иринеј и Кирил.

Његово службовање на месту првог међу једнаким архијерејима, пуних 19 година, посебно је обележило ратне године на простору некадашње Југославије када је, како подсећа Танјуг, поручивао да су "сви људи деца Божја".

Остаће упамћено да се крајем 90-тих година ставио на чело неколико протестних маршева против Слободана Милошевића кога је СПЦ 2000. године, одбацивши традиционалну политичку неутралност, позвала да се повуче, а опозиционе странке да пронађу заједнички језик. Био је веома популаран у народу који га је могао видети како пешачи од Калемегдана према Славији, или како се вози јавним превозом.

"Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди", поручивао је патријарх Павле, али и саветовао "чувајте и непријатеље своје и молите се за њих, јер не знају шта раде".

Патријарх Павле је осуђивао свако насиље и злочине, без обзира на то ко их је чинио, без обзира на то ком народу су чињени и којој вери. Устајао је врло рано, живео је у потпуности по Јеванђељу и у складу с оним што је говорио. Није гледао телевизију, није слушао радио, нити је читао новине јер знао је да су прилике такве да ће оно што је важно и до њега доћи.

Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле или наочаре. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран ни тежак. Узречица му је била "Бог те видео". Противио се сваком луксузу, био је, кажу, штедљив, али никако шкрт.

Патријарх Павле је готово током читаве године био на посту на води, рибу је јео веома ретко, а месо готово никад.

Говорећи на патријарховом одру испред Храма Светог Саве на Врачару, пред више стотина људи који су се ту сабрали да би патријарха испратили на последњи починак, митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је да је патријарх Павле "свети старац" који је будио скривену доброту, човекољубље, богољубље, братољубље у људима који су га преопознали као свог најрођенијег.

Иако је био стар и болестан и, иако је последње две године провео на Војно-медицинској академији, вест да га више нема расплакала је Србију. И док је Србија плакала, небо се радовало зато што је добило свеца, говорили су његови сарадници. Патријарх Павле преминуо је у сну, у 10.45 сати, у 95. години, на ВМА, где се од 13. новембра 2007. године био на лечењу. Као 44. српски патријар је изабран 1. децембра 1990. године као наследник патријарха Германа. По сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, крај Београда.

Сећање

Ове године се навршава и век од рођења патријарха српског Павла. У ту част у Народној библиотеци Србије 11. септембра отворена је изложба његове личне библиотеке.

Патријарх Павле (световно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији.

У том месту је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Две године је студирао медицину у Београду. Пре одласка у гимназију провео је једно време на припремама за школу у манастиру Ораховица.

Други светски рат затекао га је у родној Славонији, одакле је пребегао у Београд, где је, да би се могао издржавати, радио физичке послове на грађевинама и на доковима.

У пролеће 1942. његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у манастир Свете тројице у Овчару, а од 1944. радио као вероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглу из Босне. Те године је оболео од туберкулозе.

До 1946. је био у манастиру Вујан, где се излечио од туберкулозе. Замонашио се 1948. у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Рача у Подрињу. Школске 195О/5. радио је као помоћни наставник богословије "Св. Кирила и Методија" у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. архимандрит.

Од 1955. две године је био на посдипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22. септембра 1957. од патријарха Викентија и епископа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа.

У октобру те године устоличен је у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава. На Косову је провео 33 године.

На ванредном заседању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, којем је председавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, заменик тада оболелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.

Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жребом на тзв. "апостолски начин" тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ. Устоличен 2. децембра 1990. У Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље.

Посетио је бројне православне цркве: цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.

Објавио је две књиге: "Питања и одговори чтецу пред производство" (1988) и "Девич, манастир светог Јоаникија Девичког" (1989). Заслугом Патријарха Павла објављено је и допуњено издање "Србљака" (1986). Био је председник Литургијске комисије која је издала Служебник.

Почасни је доктор Богословског факултета и Академије Св. Владимира у Њујорку.

Влада Србије је 13. јануара 2005. именовала Патријарха Павла за почасног председника Фонда за Косово и Метохију.

Током посете Русији у јануару 2002. године партријарху Павлу су уручене две значајне награде: Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда светог апостола Андреја првозваног.

Председник СЦГ Светозар Маровић одликовао је у септембру 2004. патријарха Павла, (на његов деведести рођендан), Орденом Немање првог степена.

Поводом Дана државности Србије, 15. фебруара 2007. принц Александар Карађорђевић доделио је Партијарху Павлу Орден Карађорђеве звезде првог степена.

Патријарху Павлу је 2009. дођељен руски орден Достојанство због "значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли".

Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лечењу у Војно-медицинској академији у Београду, а 8. октобра 2008. поднео је молбу Светом архијерејском Сабору СПЦ да му "због здравствених разлога и немоћи" дозволи да се повуче из активне службе, подсећа Б92.

Молба патријарха Павла на Сабору СПЦ 11. новембра 2008. није усвојена.

Говорио је грчки, руски и немачки језик.