Током НАТО бомбардовања, Панчево је ракетирано 24 дана, а уз војне циљеве мета су била и фабричка постројења "Утве", "Петрохемије", "Азотаре" и "Рафинерије". Страдање овог града и његове околине кроз свој објектив овековечио је Панчевац Зоран Јовановић Мачак, фото-репортер "Вечерњих новости". 

Пролеће 1999. године у Панчево није мирисало на цветање. У ноћима које су претходиле зори, ваздух је био тежак, затегнут, као да унапред носи вест о ономе што долази. Током НАТО бомбардовања СР Југославије, индустријска зона града претворена је у једну од кључних мета, а Рафинерија нафте Панчево у симбол разарања који је цео свет могао да види.

У раним јутарњим сатима тог кобног 4. априла, када се ноћ ломила, а дан тек почињао да се назире, удари су стигли изненада, али не и баш потпуно неочекивано. Они који су те ноћи били у рафинерији већ су живели са предосећајем да ће управо то место бити погођено. Смене су пролазиле у тишини испуњеној стрепњом, међу цевима, вентилима и резервоарима који су у сваком тренутку могли постати мета. 

Зора је мирисала на зло

Експлозије су пресекле ту тишину нагло и брутално. Пламен је прогутао конструкције, а дим се подизао високо изнад града, видљив километрима далеко. У том хаосу, граница између  ндустријског постројења и људског тела готово да је нестајала — метал и кожа под‌једнако су били изложени сили удара.

Панчево јутро после бомбардовања, фото Зоран Јовановић Мачак

- Било је то пред јутро… један ударац и прекид филма - присећао се Слађан Перошевић, један од ретких који су тог 4. априла из погона панчевачке рафинерије изашли живи. 

Они који су успели да се извуку говорили су касније о нестварним призорима: густ, таман дим кроз који пробија пламен необичних боја, осећај врелине који брише свест о времену, тело које престаје да слуша ум. Хладан бетон под леђима постајао је једини ослонац у покушају да се преживи.

Те ноћи нису сви изашли напоље. Са две ракете гађана је Енергана, а тројица радника, Душко Богосављев, Мирко Дмитровић и Дејан Бојковић нису успели живи да напусте комплекс рафинерије. 

- Читава смена која је радила је страдала, имали смо и доста рањених колега. После тог бомбардовања практично цела Рафинерија била је уништена. Године после тога провели смо у модернизацији рафинерије и данас имамо једну модерну фабрику са циклусом производних постројења који је заокружен. Али оно што нећемо заборавити, а чега се сваке године сећамо на данашњи дан, то је трагично страдање наших колега - изјавио је на прошлогодишњем обележавању бомбардовања рафинерије директор Блока прерада НИС-а Владимир Гагић.

Панчево насеље Војловица, јутро после бомбардовања Рафинерије  Фото Зоран Јовановић Мачак

Рафинерија је, као и друга индустријска постројења, била део шире слике рата у којем су енергетски извори представљали стратешке циљеве НАТО пакта. Гађана је чак седам пута током бомбардовања. У граду се живело између сирена и дима, између чекања и наде да ће следећа ноћ ипак проћи без удара. 

"Косач"

А онда, у једном од тих дана, настала је фотографија која ће наџивети и агресију, и агресоре, а можда и читав НАТО пакт, једна од оних фотографија из категорије ванвременских. 

Фотографију "Косач" уснимио је фотограф Зоран Јовановић Мачак на обронцима села Старчево код Панчева. У првом плану — Војислав Минић, човек са косом у руци, савијен над зеленом детелином, уроњен у једноставан, готово заборављен ритам свакодневице. У позадини — Рафинерија нафте Панчево у пламену и дим који је прекрио читав хоризонт.

Фото Зоран Јовановић Мачак

Без драматике у покрету, без видљиве реакције на оно што се дешава иза њега, тај човек постаје тиха супротност свему око себе. Слика не нуди објашњење, али намеће питање: да ли је то пркос, навика, вера у Бога, или једноставно победа живота над смрћу? 

У том призору многи су препознали суштину тих дана. Не у великим речима и гестовима, већ у малим, упорним радњама које опстају упркос свему. Сам фотограф послао је ову фотографију на један конкурс Уједињених нација о заштити животне средине, а, будући да из описа фотографије није хтео да уклони "спорну" реч "НАТО", уместо међу прве три, фотографија је завршила на осмом месту, као још један подсетник унапред познатог исхода битке великих против малих.

Образ није на продају, а ни истина! Мачак одбио награду и 10.000 долара од Јапанаца

"Косач" је убрзо након настанка привукла пажњу светске јавности. На престижном еколошком конкурсу у Јапану, фотографија је уврштена међу три најбоље, чиме је Јовановићу била намењена награда од 10.000 долара за треће место. Међутим, организатори конкурса поставили су неочекиван и контроверзан услов: од аутора су захтевали да уклони косача са фотографије и да избегава било какво помињање НАТО пакта у контексту рада. Овај захтев, који је подразумевао цензуру уметничког и историјског интегритета фотографије, Јовановић је одлучно одбио. Веран свом принципу да уметност треба да говори истину, одустао је од награде, чиме је додатно учврстио значај „Косача“ као симбола непоколебљивости и уметничке храбрости.

Јутро после НАТО бомбардовања у насељу Војловица - Панчево       Фото Зоран Јовановић Мачак

Ова фотографија није само естетски или технички импресивна; она је и снажан документ времена, који подсећа на жртве и последице рата, као и на важност очувања истине у уметности. „Косач“ и данас остаје инспирација, не само за фотографе, већ и за све оне који верују у снагу уметности да се супротстави притисцима и сачува људски дух. 

Одржава сећање на страдање из 1999.

Зоран Јовановић Мачак је читав период бомбардовања овековечио фотографијама - свакодневно је био на терену. И труди се да се то не заборави. Организовао је и изложбу "Милосрдни анђео над Панчевом 1999." - не само као сећање на то туробно време, већ и упозорење да нам последице бомбардовања прете и данас.

- Из оштећених постројења "Азотаре" у земљу и канал отпадних вода изливено је 250 тона течног амонијака, у "Рафинерији" је изгорело више од 80.000 тона нафте и њених деривата, а из "Петрохемије" је ослобођено 460 тона високотоксичног винилхлорида - написао је у каталогу поставке Милан Јакшић.

Фото И. Маронковић

- Концентрација канцерогених материја је била десет и по хиљада пута већа од дозвољене. Отров који је загадио ваздух, земљу и воду проузрокује слабљење имунолошког система, изазива разне врсте тумора, прекиде трудноће, урођене мане код деце као и неизлечиве болести нервног система и јетре. То нас прати и данас.

- Симболично фотографија "Косач" је описала сва наша страдања за време агресије - каже њен аутор. - То је један од разлога зашто неретко излажем само њу. Други разлог је што је иста доживела безброј кршења ауторског права како у писаним и ТВ медијима а посебно у електронским. Зато поред ње ову поставку чини и 40 мимова изведених на више језика који су настали широм света али и код нас у Србији.

(Нпортал - Новости/BBC/РТВ)