17. септембар 2015.

Велика група основаца старијих разреда Основне школе „Гоце Делчев" из Тетова, затим ученика деветолетке „Свети Ћирило и Методије" из Кучевишта, као и полазници факултативне наставе на српском језику у „Спони" имали су прилику да први пут посете спомен обележја српских војника који су погинули у Балканским ратовима и Првом светском рату у периоду од 1912. до 1918. године на територији данашње Републике Македоније.

Још нису ваљано сабрани сви утисци прошлонедељњег путовања у Битољ где смо посетили гробље српских палих јунака, уз мало промењен састав поново се пошло путевима историјских збивања и разоткривање (не)знања из славне прошлости ослободилачких ратова.

Сада је одредиште са друге стране Вардара. Наше дестинције биле су Удово на југу земље, Доње Карасларе код Велеса, Зебрњак – надомак Куманова. Место окупљања и прво одредиште, прво Спомен обележје је Храм славе Црква Св. Архангела Михаила у насељу Аутокоманда у Скопљу.

У Светом писму – Новом завету, пише: „Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се". Тако и ми, вођени искреном жељом и вољом тражили смо, куцали да сазнамо више о нашим прецима, да видимо места на којима су изгубили своје животе, да осетимо ваздух који су дисали да сазнамо истину о нашим српским храбрим и незаборављеним војницима... и, нашли смо...отворило нам се!

Као и у Битољу, на сваком посећеном спомен меморијалу одата је почаст палим борцима и засађене су по три саднице бора у знак дужне почасти и сећања на њихову велику жртву у борбама за ослобођење српског народа.

Поред наставника и ученика поменутих школа, представника и чланова удружења Срба и Македонаца КУД „Бранко Чајка" из Тетова и српског културног центра „Спона" из Скопља, овом историјском часу присуствовали су и представници Удружења за заштиту српских споменика у Македонији, Удружења жена српкиња, појединци љубитељи историје, спортске личности, као и Стојан Арсић, професор историје писац за децу и одрасле на српском језику. На пријемчив и за основце занимљив начин, једноставним речником приближио је и по значају објаснио младима најважније датуме из српске историје из тог периода.

Храм славе ­Црква „Свети Архангел Михаил" у Скопљу

Прва станица у раним јутарњим сатима, док се још бистрила јутарња роса, док се септембарско сунце делимично пробијало својим зрацима у порти цркве у скопској Аутокоманди, у подножју брда и парк-­шуме Гази баба, поред студентског центра „Стив Наумов", шумарског, пољопривредног и природно­математичког факултета, окупљала се младеж из Тетова, Скопља, Кучевишта...

Прва врата на која смо покуцали био је управо овај храм - Св .Архангела Михаила. Живописном тесном стазом, стижемо до велелепног храма. Већина је посетила храм и запалила свећу, међутим мало нас зна праву истину и историју храма. Више је разлога. Уз индолентност, незаинтересованост, писавиност, шта ли, немаром испуњени, али и због неких других разлога, не знамо.

Но, били смо веома знатижељни и узбуђени да видимо и сазнамо што више о прошлости. Овај храм представља веома значајан српски војни меморијал у Републици Македонији о коме се, на жалост, данас веома мало зна. Бојно поље на коме су се водиле жестоке борбе у периоду трајања Првог светског рата (1914-­1918) се протезало дуж целог брда Гази баба све до данашњег хотела Континентал где се налазила војна болница. Према речима домаћина, клисара - чика Владе, овде се налазила и војна касарна те отуд име насељу Аутокоманда.

Преминуле рањенике су из болнице доносили и сахрањивали на месту данашње цркве. Било је укупно 3200 гробова палих бораца. До 1928. године захваљујући војсци хумке су уредно одржаване, а касније временом кости војника су извађене, премештене...

Када је 1928. краљ Александар Карађорђевић посетио гробље и одлучио је да подигне храм у част и славу палим борцима. Темељи су ударени 1930. а храм је изграђен за три године. Освећен је 21. новембра 1934. на празник светог Архангела Михаила у присуству Партијарха српског Варнаве и Светог Николаја Охридског и Жичког. У крипти цркве је Спомен-­костурница са посмртним остацима 3200 погинулих ратника.

Према речима садашњих домаћина, временом посмртне остатке 2000 ратника су однели њихови рођаци и пријатељи како би их сахранили у породичним гробницама у својим местима. Посмртни остаци преосталих 1200 војника поспремљени у врећама и похрањено у укупно 108 дрвених ковчега поређаних по азбучном реду. На њима су металне плочице са именима погинулих ратника...

Необичан иконостас од мермера, у цркви импозантно делује. Са великим крстом у средини и грбом Краљевине Југославије и сажетим Црквенословенским стихом, „за покој душа, преминулих...". Мермерни иконостас изграђен је по жељи као дар Краља Александара.

Пажњу нам је привукао мали ћивот у самом зачељу крипте. У ковчегу - платнена торбица. Како рече, клисар, то је ћивот - посмртни остаци једног од најхрабријих бораца- Мајора Шарановића.

Са само 16 војника остао је да брани своју земљу и част. Борили су се непосустајући, храбро до смрти са многобројном бугарском војском. Запрепашћени таквом храброшћу сами Бугари одали су му почаст.

Чули смо и то, да су Краљ Александар и његова супруга краљица Марија, такође, засадили две саднице. Краљ са источне, а краљица са западне стране храма. Међутим садница краља није успела и осушила се, док краљичино стабло живи до данас.

Капела и Спомен-­костурница у Удову

Следећа дестинација – Удово. На улазу у Валандовску котлину, на левој обали Вардара поред пута Скопље-Солун.

На узвишици с леве стране пута у смеру ка Ђевђелији урезане су стену степенице које воде до капеле са спомен костурницом у којој су кости српских војника погинулих на Велики петак 2. априла 1915. године (20. марта 1915. према тада важећем Јулијанском календару).

Према речима домаћина Милорада Шкиљевића који нас је дочекао, и према подацима који су записани у војним и историјским књигама, на Велики петак 2. априла 1915. године после поноћи око 3000 припадника бугарских и турских комитских чета, уз подршку аустроугарских официра специјалаца извршило је мучки напад на положаје српских војника.

Циљ је био уништење моста на Вардару и оштећење и прекид железничке пруге Београд-­Солун.

Овај догађај познат је у историји као Валандовски покољ, подсетио је Шкиљевић.

После поноћи, под вођством Протугерова и Александрова Бугари су прешли српско-бугарску границу на седам места у дужини од 34 километара, и опколиле све карауле и пограничне стране и притом убиле и поклале све српске граничаре.

Затим су напали и села. Бугарима је био циљ да се униште јединице које су обезбеђивали мост на реци Вардар да помере границу и угрозе железничку пругу Београд-Солун. У одбрани Валандова било је распоређено само 120 српских војника.

Посебно жестоке борбе водиле су се у села Пирава до Валандова и на Валандовском брду где су сви браниоци изгинули.

У крипти спомен капеле у Удову почивају посмртни остаци 281 српских војника и официра, жртава „Валандовског покоља", али и и посмртни остаци 2000 српских ратника који су погинули током Првог светског рата на подручју југа Македоније код Ђевђелије, Дојрана, Струмице и Неготина на Вардару.

Ћутке смо замишљено све посматрали, након свега што смо чули-видели. Некима су на очи навирале сузе.... У тишини су засађене три борове саднице као подсетник будућем нараштају.

Доње Карасларе

На пропланку изнад села Доње Карасларе код Велеса у малој спомен капели почивају посмртни остаци око 2000 погинулих и умрлих српских ратника у борбама које су вођене у периоду од 1912. до 1918. године.

Имајући у виду ове бројке с правом се може закључити да је после Кајмакчалана, ово највећа гробница српских војника на тлу Македоније.

Према неким записима и очуваним сведочењима, порекло имена села остало је из периода владавине Отоманске империје и на српском језику би значило „Црно село".

Спомен­костурница је изграђена 1928. године са криптом у којој се налазе посмртни остаци палих ратника из балканских ратова.

Ту су сахрањени погинули и умрли војници у биткама које су се непрестано водиле при повлачењу турске војске после пробоја фронта у операцијама чувене Кумановске битке 1912. године. У гробницу су положене кости и умрлих рањеника, војника оболелих од тифуса, колере и других заразних болести. Ту је сахрањен и део припадника Вардарске дивизије српске војске.

Тачан број посмртних остатака погинулих и умрлих није познат али се поуздано зна, према сачуваним војним документима, да ту почивају и кости око 1000 припадника Тимочке дивизије погинулих, умрлих и оболелих од тифуса и колере у Првом балканском рату.

Такође, претпоставља се и да је у овој костурници сахрањен и и известан број српских ратника из Првог светског рата, у време судара са Бугарима, 1915. године, при повлачењу српске војске преко Косова и Метохије.

Бригу о спомен­костурници, хортикултурном уређењу околине и редовном организовању помена, како је речено на историјском часу, данас води Удружење за заштиту српских споменика и војних меморијала у Македонији предвођено професором Бором Ристићем.

Зебрњак

Последња станица на продуженом историјском часу – била је на брду Зебрњак код Куманова.

Спомен костурница подигнута је у част и славу погинулим ратницима у Кумановској бици из 1912. године. Српска армија под командом престолонаследника Александра Карађорђевића и уз подршку локалног становништва водила је одлучујућу битку за ослобађање ових крајева од петвековног османлиског ропства.

У историјским записима и сећањима остала је потресна истина о тој најславнијој војничкој операцији Првог балканског рата у којој је погинуло 1207 војника, рањено 5212 док је 603 ратника нестало, те овај историјски објекат представља најзначајније спомен обележје из тог периода.

У костурници која је обновљена поводом обележавања стогодишњег јубилеја те историјске битке, почивају посмртни остаци 678 војника погинулих у ослободилачким операцијама Кумановска битке.

Монументални споменик са костурницом на брду Зебрњак погинулим српским војницима грађен је четири године и дело је београдског архитекте Момира Коруновића. Освећен је 1937. године на 25. годишњицу битке, када су и сахрањени посмртни остаци изгинулих бораца. Грађен је од најтврђег базалта и армираног бетона и био је висок 48.5 метара.

На жалост 1942. бугарска окупаторска војска минирањем је урушила кулу костурнице и данас је практично заштићен само доњи базични део меморијала.

Након кратког историјског огледа, наша срца су растреперили стихови уз рецитал нашег песника Стојана Арсића, песмом „Рођена земљо". Чудан је осећај, нешто попут оног на Газиместану. Док се пењемо ка највишој тачки споменика, ветар овде најјаче дува, осећамо на образима сву његову силину, као да нам нешто (по)казује – пут трасира, води нас...Тешко све у речи стане. Колико је драгоцена слобода!

Много се шта да научити на овом пропутовању кроз места, кроз историју...кроз подивге српског војника. Уз то не заборавимо да волимо, да се надамо, волимо, да верујемо и да се боримо. За ближњег, за отаџбину, за истину...

На крају овог обимног и садржајног историјског часа, наглашено је да додатна сазнања и појединости нису била намењена само ученицима из Тетова, Кучевишта и Скопља, већ и осталој деци школског узраста, младима и одраслима, у Македонији али и у матици, региону и у дијаспори. Домаћински ручак и добродошлицу у Куманову нам је пожелео Синиша Спасовски у ресторану "Буђо".

Захвалност

Председник Удружења Срба и Македонаца из Тетова Соња Андонов изразила захвалност свима који су помогли у реализацији пројекта потпомогнутог средствима Министарства културе и информисања Владе Републике Србије као и Амбасади Србије у Скопљу.

- Хвала свим члановима, сарадницимаа, учесницима, родитељма, а посебно деци која су својим свесрдним учећем и посвећеношћу теми допринели да пројекат успешно спроведемо, изјавила је Соња Андонов.

Пројекат „Корени прошлости ‒ корени будућности" реализован је у оквиру ултурно-едукативне делатност за децу и младе. Војнички меморајали и спомен обележја подигнута у знак сећања на погинуле, знане и незнане српске борце из прошлих ослободилачких ратова на територији Македоније.

Нека буде потсетник историје наше, жртве наших предака за одбрану отаџбине. Да на путовању за Охрид, Солун, Метеоре, Зејтинлик или Крф застанемо на тренутак, одвојимо мало времена и посетимо и ова спомен обележја, одамо почаст овим храбрим палим српским борцима за слободу. Слава им!

Милена Митић

Јелена Брауновић