30. септембар 2015.

У среду 07.октобра са почетком у 12 часова, код цркве Св. Петке и Св. Ружице на Калимегдану, поводом обележавања – Подсећање на храбре браноце Београда и Мајора Драгутина Гавриловића, Друштво српских диомаћина и Удружење Прела и посела, најављују програм културно историјско туристичке манифестације „Путевима српске војске".

У програму како је прецизирано, плотуном из трешњевог топа и пуштањем белих голубова огласиће се почетак обележавања манифестације, одавање почасти и подсећање на хероизам, чојство и јунашство српских ратника, официра и становништва.

- Код спомен обележја Мајору Гавриловићу одржаћемо парастос у цркви Св. Петке и Св.Ружице и положити венце палим борцима отаџбине са химном „Боже правде", најавио је аутор програма Драгиша Симић. Еминентни историчари одржаће јавни историјски час у трајању до 15 минута. Посадићемо и једно дрво сећања, храст, који симболише трајност, снагу и енергију уз поздрав „Бог чува Србију, живела Србија!". Изворна певачка група отпеваће сплет песама („Востани Србије", „Марш на Дрину", „Тамо далеко"...)

Поздравну реч даће: Друштво српских домаћина и почасни Председник Нићифор Аничић, председник Организационог одбора проф.др Драган Глигоријевић, представници градске власти и уважени гости, војска и представници Српске православне цркве.

У програму ће наступити и Фолклорни ансамбл - одиграће „Краљево коло" и „Српкињу". Биће одржана и ликовна колонија под називом „Портрети хероја, јунака" . Сценографија ће бити са етно-мотивима и експонатима из времена Великог рата.

Иницијатива за исправљање неправде

Легендарни мајор српске војске Драгутин Гавриловић, како подсећају у Савезу удружења потомака ратника Србије 1912-1920. сахрањен је у исцепаним чакширама, без војних почасти, у гробници своје рођаке на Новом гробљу у Београду. Зато је из Савеза покренута иницијатива да посмртни остаци славног официра буду пренети у Алеју великана на стогодишњицу херојске одбране Београда 1915.

Мајор Драгутин Гавриловић преминуо је 19. јула 1945, двадесетак дана пошто је после четворогодишњег заробљеништва стигао кући.

"Нове власти нису дозволиле сахрану уз војне почасти, нити да му се додели гробно место или да буде сахрањен уз браниоце Београда. Испраћен је уз говор краљевог пуковника Александра Тодоровића: „Још један храст мање из оне господствене шуме српских родољуба који су сагорели на олтару Отаџбине"", изјавио је пуковник у пензији др Раде Рајић.

Са официрима Југословенске краљевске војске, тада пуковник Гавриловић је заробљен 16. априла 1941. у Сарајеву, одакле је интерниран у Немачку. Из логора је одбио да као најстарији заробљеник изађе први. Изашао је последњи.

"У ослобођеном Београду, нове власти су га испитивале. Био је већ изнемогао, кост и кожа, и убрзо је преминуо у свом стану у згради у Београдској, која је касније порушена", сведолио је Милош Маринковић (31), праунук Гавриловића.

На поменуту иницијативу, како је објављено, потомци гледају као на добру намеру, али Милошев отац, Благоје Маринковић (60), син Драгутинове ћерке Емилије, додаје: „Драгутин је сахрањен у гробници где су касније сахрањени и његова супруга Даринка, ћерке Милица и Емилија, зет, унука... Што се нас тиче, сматрамо да он ипак треба и даље да почива са својима".

Потомци славног ратника су поносни и на то што Гавриловић није прихватио генералски чин и фотељу министра војног у влади после пуча 27. марта 1941. године.

"Двојици војника могао је да буде захвалан што је преживео. Они су га извукли са ратишта, носећи га на изваљеним вратима", пренео је Блиц, причу праунука Милош Маринковића.

Својевољно је прекинуо боловање и прикључио се српским трупама. Прешао је Албанију, истакао се у пробоју Солунског фронта. Војвода Петар Бојовић предложио га је за пуковника, али је против био наводно војвода Степа Степановић јер га је сматрао сувише младим за тај чин.

Историјски говор

Седмог октобра 1915. године командант Другог батаљона Десетог пука, тада 30-годишњи мајор српске војске Драгутин Гавриловић издао је заповест браниоцима Београда - Другом батаљону, деловима Трећег батаљона Десетог пука и деловима Сремског добровољачког одреда, последњој одбрани српске престонице у Првом светском рату пред агресијом Немаца, Аустријанаца и Мађара:

"Вопјници, тачно у 15 часова непријатељ се има разнети вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања... Наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да се бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу..."! У чувеном јуришу бесмртника на Дунавском кеју изгинули су готово сви браниоци, а мајор Гавриловић је тешко рањен.

Тај историјски говор ући ће у све војне уџбенике и енциклопедије.

Комунисти избрисали почаст у Крушевцу

Драгутин Гавриловић је 1930. проглашен за првог почасног грађанина Крушевца. Одлуку су међутим, комунистичке власти поништиле почетком шездесетих, када је требало Јосипа Броза Тита прогласити почасним грађанином тог града. Брисење почасти је уследило, јер „није био ред" да Броз буде уписан као други.