30. октобар 2010.

Студијској групи за српски језик скопског Филолошког факултета „Блаже Конески“ уручена је у петак донација књига Амбасаде Србије у Македонији са 140 наслова које је обезбедио Завод за уџбенике и наставна средства, Факултет безбедности, Службени гласник, град Београд,  као и други факултети и издавачке куће из Београда.

Делегација Амбасаде Србије у Македонији коју је предводио амбасадор Томислав Ђурин, јуче је посетила Катедру за Македонски језик и јужнословенске језике на Филолошком факултету „Блаже Конески“ у Скопљу и донирала пакет књига.

Делгацију су срдачно примили Максим Каранфиловски, декан факултета и Томислав Тренковски, шеф катедре за Македонски језик и јужнословенске језике, а поред студената ове наставне групе присуствовали су Чедомир Стојменовић, Ненад Вујадиновић, редовни професори српског језика на овој катедри, Виолета Пирузе и Атанас Вангелов редовни професори на катедри за македонску књижевност.

Више од 140 донираних наслова обезбедио је Завод за уџбенике и наставна средства, Факултет безбедности, Службени гласник, град Београд,  као и други факултети и издавачке куће према списку који су професори ових катедри претходно досатвили Амбасади Србије у Македонији.

Почетак сарадње

Амбасадор Ђурин је истакао да овај скромни поклон представља само почетак заједничке сарадње која би требало да постане динамичнија и интензивнија.  Он није скривао задовољство чињеницом да у овом тренутку 150 студената студира српски језик као први, други, трећи, или страни језик с обзиром да број деце која похађају наставу на српском језику у основним школама износи само 213 ученика. Са жаљењем је рекао да ове школске године само 26 првака похађа наставу на матерњем, српском језику.

Додао је да према попису становништва у Македонији живи нешто мање од 36 000 Срба односно 9000 породица. Када би свака четврта породица уписивала своју децу у одељења са наставом на српском језику, тај број би износио око 2250 деце, а не само 213 ученика.

Српски и македонски народ су вековима живели заједно и без баријера а сада имају и заједнички циљ и интерес, интеграцију у Евроспку Унију. Он је нагласио да су студенти носиоци ове заједничке будућности и да ће као дипломате, политичари и професори  бити амбасадори српског и македонског језика и културе као и да ће се њихова улога састојати у томе да те међусебне везе очвршћују и продубљују. То представља изазов, али уједно и обавезу. Чињеница је да је српски језик запостављен, због тога ће ови студенти као интелектуални потенцијал постати суштински важна веза између српског и македонског  народа, култура, традиција и језика.

Наставак  студија у Србији

У току овог сусрета у пријатељској и оопуштеној атмосфери студенти су се највише интересовали за могућност наставка студија у Србији и могућности стипендија за мастер студије на неким од универзитета у Србији.

Министар саветник  Душанка Дивјак Томић је рекла да, студенти српског језика у Македонији могу да наставе студије у Србији, али за сада само као страни држављани. Ове године шест студената из Кучевишта на Скопској  Црна гори уписало је постдипломске и докторске студије у Београду, а Амбасада Србије, свесна да су школарине изузетно високе, ради на томе да  они студирају уз олакшане услове.

Драгица Јањић, конзул у Амбасади Србије, указала је на проблем нострификације диплома. Србија и Македонија још увек нису потписале споразум о нострификацији диплома. Споразум је урађен у нацрту и у току је рад на његовом усвајању и потписивању. Амбасада Србије у Македонији ће учинити све што је у њеној моћи и надлежности како би убрзала овај процес. Имајући у виду да Европа полако отвара границе за наше државе и признаје наше дипломе, неопходно је да Србија и Македонија то међусобно ураде и на првом месту са државним универзитетима.

Размена студената и лектора

Професори Чедомир Стојменовић и  Ненад Вујадиновић настоје да анимирају кандидате да студирају српски језик, али је ситуација изузетно тешка. Истакли су да између осталог, треба мотивисати студенте, а то значи пре свега обезбедити им краћи и дужи студијски боравак у Србији, посету Београду и сродним факултетима у Србији, учешће на летњим школама српског језика у Новом Саду и стипендије за Међународни славистички центар у Београду.

Декан факултета Каранфиловски указао је на неопходност размене и мобилности, односно да студенти српског језика у Македонији имају могућност да проведу један семестар на универзитетима у Србији. Он је истакао да Катедра за српски језик одржава везе са сродним факултетима у Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици, и Београду, али да сарадње на пољу размене и мобилности студената још увек нема.

Објаснио је да се у Србији налазе изузетно квалитетни и стручни македонски слависти, а у Нишу је чак формиран и лекторат за македонски језик који одлично функционише. У Нишу постоји велики интерес за учење и студирање македонског језика, а српским студентима се обезбеђују и стипендије за посету семинарима македонског језика. У том смислу, Карафиловски је нагласио да је потребно да се и позиција српског језика у Македонији учврсти и да је у том циљу неопходна размена лектора предавача, изворних говорника, по принципу реципроцитета између двеју држава.

 Отвореност за сарадњу

Изражавајући спремност за израженији допринос у сарадњи, амбасадор Ђурин је рекао да је деловање српског невладиног сектора у Македонији у последње време знатно побољшано, што се посебно сагледава добрим резултатима и деловањем Центра „Спона“ у Скопљу и КПИЦ „Вук Караџић“ у Кучевишту. Посебно је нагласио успешност спровођења пројекта Факултативне и допунске наставе српског језика у „Спони“.

Имајући у виду да је држава Србија донела Закон о Србима ван Србије који обухвата две категорије српског корпуса, Србе у дијаспори и Србе у региону, Ђурин је објаснио да је то тренутно најзаначајније у сфери деловања са којим Амбасада Србије има одличну сарадњу и да њиме руководи лично председник Борис Тадић. Циљ је да се помогне Србима у дијаспори и региону да очувају свој национални, језички, културни и верски идентитет.

На крају је изражено жаљење што македонски медији и поготову јавни информативни сервис Македонска телевизија и редакција на српском језику „Видик„, нису показали интерес да медијски проследе ову позитивну и корисну иницијативу.