03. април 2015.

Једна зелена таблица са текстом старе ђачке заклетве из далеке 1914. године постављена у травњаку испред хотела „Бреза", тик уз познату променаду у Врњачкој Бањи, дискретна је поука и подсетник не само младима већ свим гостима, али и домаћинима најпознатијег туристичког центра Србије – да заиста „није тешко бити фин".

- Заклињем се да нећу
уништавати дрвеће, газити цвеће.
Обећавам да нећу пљувати на под
у школи, у кући, или на путу.
Дајем реч да нећу кварити ограде,
ни наносити квар грађевинама.
Никада нећу бацати хартије или ма какво ђубре по улици.
Бићу увек учтив, штитићу птице, бранићу туђу својину
онако како бих желео да други бране моју.
Обећавам да ћу бити искрен и честит грађанин -.

У парковској зони Врњачке Бање Туристичка организација је поставила више дестина таквих зелених табли са поменутом ђачком заклетвом. Кажу, у настојању да се на оригиналан начин скрене пажња да треба бити фин, применом старих начина за очување имовине некеда давно практикованих у Србији. То је један од финих начина (пре)поруке свима да треба да се чува туђа имовина баш као да је - наша.

У врњачком парку су уз табле са тектом ђачке заклетве постављени и путокази са прецизном раздаљином Врњаца од неких светских метропола.

Једна од великих предности и лепота Врњачке Бање је свакако у томе, што се истиче, што она поседује око 60 хектара уређених парковских површина - без саобраћаја. У њој је могуће на прави начин осетити мир и уживати у природном амбијенту, пространим зеленим површинама, под обронцима Гоча прекривеним столетним стаблима и свакако врњачком парку који доминира бањом и за кога се надалеко зна.

Историја врњачког парка

Пројекат врњачког парка утемељен је још средином 19-ог века и од тада до дана данашњег непрестано се ради на његовом уређењу и унапређењу. Многи светски стручњаци учествовали су у уређењу врњачког парка, доприносили су својим идејама и методима и били део тима састављеног од више генерација и великог броја људи из различитих временских периода.

Почеци на којима леже темељи данашњег Врњачког парка, датирају из 1888. године , о чему постоје сведочанства углавном у виду сачуваних фотографија. Из тадашњег парка састављеног од неколико кратких и испреплетаних стаза за шетњу, једне цветне ронделе и травњака, временом се изродио данашњи парк дужи од два километра и познат не само у целој Србији већ и широм целог света.

Франц Винтер, тада задужен за многе пројекте у Врњачкој Бањи, дао је свој допринос и врњачком парку, када је 1893. године направио нацрте новог парка. У сарадњи са баштованом Јоханом Јанучеком, он је саградио први стакленик у бањи чија је сврха била узгајање садница потребних за уређење бањског парка.

Временом врњачки парк је надограђиван, у њему се преплићу енглески и француски стил, а недавно је добио и нов кутак за одмор, финансиран од стране јапанске владе – јапански врт.

Централни врњачки парк уређен је у барокном стилу, карактеристичном за Француску. Њиме доминира римски извор, као и цветне ронделе – понос Врњачке Бање.

Реконструкција целокупног централног парка, учинила га је најуређенијим парком Србије. Сви који су икада постили Врњачку Бању, прошетали су врњачким парком. Врњачки фијакер који кроз овај прелепи парк вози туристе, возио је својевремено и великане попут Десанке Максимовић, Иве Андрића, Бате Стојковића, Максима Горког и многих других.

Видети врњачки парк из фијакера, ослушкујући шуштање лишћа, певање птица и ударање копита о асфалтне стазе, доживљај је који не би требало пропустити, сугеришу Врњчани.

У врњачки парк није уткано само много рада и труда, већ и много љубави. Понос Врњачке Бање и Врњчана улепшава сам центар бање, украшен живописним цвећем и растињем, изворима, дечијим игралиштима, спортским теренима, уским вијугавим стазама, језерцима, местима за освежење, али и многим скулптурама познатих вајара подигнутим у част личности које су на позитиван начин утицали на раст и развој Врњачке Бање. Бујна вегетација, мноштво липа, дивљи кестенови и платани, жбунасто растиње и цвеће, парк испуњавају опојним мирисима и хладовином чинећи га увек пријатним за шетњу и око, свежим и током летњих месеци и бајковито снежним зими.

У парку се налазе и вештачка стена, терени за тенис, јапански врт, римски извор и много тога другог, а мноштво постављених путоказа непогрешиво ће Вас одвести до свега што желите да посетите.

Краљица бања

- Све је на свом месту, дотерано са пажњом и љубављу, па ако сте и некад имали неке предрасуде према Врњачкој Бањи, краљици бања, пар сати шетње биће Вам довољно да потпуно другим очима гледате на ово место. Тек када широм отворених очију, уживајући у тишини и звуцима природе обиђете крај, потврдиће се сваки епитет који краси Врњачку Бању, истичу у Туристичкој организацији.

Јапански врт

У оквиру врњачког парка налази се и Јапански Врт изграђен 2011.године, донацијом Јапана и средствима локалне самоуправе. Простире се на 3.000 квадратних метара. Обогатио је Врњачки парк једном новом културном садржином. Посетиоцима дочарава културу живљења јапанског народа, и обогаћује биљни фонд бањског парка биљкама распоређеним у различитим хортикултурним стиловима. Срж врта је мало језеро са острвцем, чајна кућица,а на брду мали каскадни водопад и мост. Ово је други јапански врт у Србији, после првог уређеног у Београду.

У парку се налазе и вештачка стена, терени за тенис, јапански врт, римски извор и много тога другог, а мноштво постављених путоказа непогрешиво ће Вас одвести до свега што желите да посетите.

Врњачки парк проглашен је за спомик природе и стављен под заштиту државе Србије.

Право на преписивање и преузимање искустава укључујући и постављање ђачке заклетве из Врњачке Бање, кажу да је – неограничено, препоручљиво и примењиво за сваку средину којој је макар и мало стало до очувања данас и те како нарушене културе живљења.

М.С.