„Још не могу да се начудим великом делу цена у маркетима, посебно када је реч о воћу и поврћу. Један клип кукуруза продаје се по цени од 109 денара, док четвртина лубенице кошта 200 денара, а трешње још увек имају астрономске цене – неколико стотина грама продаје се и по 170 денара (више од 2,5 еура)“.

Ово је у једном познатом маркету приметила Скопљанка Благица Т. која каже да је морала да бира шта ће купити свом трогодишњем детету како не би потрошила „цело богатство“.

Она у изјави за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да је додатно иритирају ознаке за снижење на производима чија је цена смањена само за денар или два.

„Данашњих 1.000 денара (око 16 еура) у маркету не вреди ни као 500 денара пре неколико година“, додаје она.

Храна све скупља

Повећање трошкова живота забележио је и Државни завод за статистику, који је саопштио да је инфлација у мају порасла за 1,5 посто у односу на април.

У поређењу с мајем 2024. године, повећање износи 3,3 посто. Највећи раст забележен је код хране и безалкохолних пића.

Уколико се тренд пада куповне моћи настави, радници не искључују могућност изласка на улице с циљем тражења повећања плата.

Из Савеза синдиката Македоније поручују да су могући и нови бојкоти маркета уколико не дође до снижења цена.

„Нажалост, међу представницима власти и послодавцима нема расположења за повећање плата. Последња одлука о минималној плати донесена је без Економско-социјалног већа, а ако буде нове седнице, захтев Савеза синдиката Македоније (ССМ) ће поново бити 500 евра минималне плате и повећање од 100 евра за све остале плате, како радници не би осетили ценовни шок“, изјавио је за РСЕ Иван Пешевски, потпредсједник за приватни сектор у ССМ-у.

Одмор постаје луксуз

Најнови прорачуни Савеза синдиката показују да четворочланој породици треба све више новца како би „прегурала“ месец.

Ако је синдикална потрошачка корпа у априлу износила 62.691 денар (око 1.018 евра), у мају је минимална корпа достигла вредност од 63.908 денара (1.038 евра).

Пешевски каже да грађанима једва остане и 10.000 денара за седмодневни одмор у бунгалову у Дојрану, колико предвиђа корпа.

„Осим за основне намирнице и лекове, не остаје ништа за годишњи одмор, иако послодавци у и приватном и јавном сектору имају обавезу исплате регреса. Ако узмемо у обзир колико су грађани Северне Македоније задужени, видећемо да смо народ који живи на кредит или са минусом на картици. Једноставно, плате нису довољне ни за основне животне трошкове, а камоли за одмор с породицом“, поручује Пешевски.

Цене ће још расти

Економски аналитичар Арбен Хаљиљи каже да синдикат има потпуно право да тражи повећање плата, али и обавезу да понуди већу продуктивност, нарочито у јавној администрацији.

„Имамо пренапумпану администрацију која тражи повећање минималне и просечне плате, али морамо се запитати шта та администрација заправо пружа. Потребна је интервенција којом би се смањио број запослених и повећала њихова ефикасност, а тиме би се могла оправдати и виша плата. У супротном, то нема ни моралног ни економског смисла“, рекао је Хаљиљи за РСЕ.

У међувремену, синдикалци су при крају с новим обрачунима. Њихове процене указују на ново повећање трошкова, што планирају да искористе као аргумент у евентуалним преговорима с властима око раста цена.

Слична су и очекивања аналитичара Хаљиљија, који сматра да ће цене наставити расти. Он наводи да је главни разлог – недовољна домаћа производња.

„Ако смо некада били познати као пољопривредна земља, сада су нам потребне озбиљне промене у аграрној политици. Огромна средства се сваке године троше у пољопривреди, али упркос расту субвенција, производња драстично опада“, закључује Хаљиљи.

Домаћа производња као дугорочна мера

Према његовим речима, управо повећање домаће производње може спречити раст инфлације.

„Пре две године изговор нам је био да је инфлација последица Ковида 19, али док год смо земља зависна од увоза, нећемо моћи да држимо инфлацију под контролом. Потребне су нам боље развојне економске политике, веће ангажовање домаћих компанија у реализацији капиталних пројеката, а посебно улагања у здравство и образовни сектор“, истиче Хаљиљи.

Поред тога, каже он, за стабилнију економију неопходне су ефикасније инспекције које ће, осим цена, контролисати и квалитет производа.

Страначке препирке око инфлације

Раст цена поново је постала тема препуцавања између власти и опозиције, које међусобно пребацују одговорност за смањен животни стандард грађана у земљи.

„Живот је све скупљи, а власт нема ни план ни капацитет да заштити стандард грађана. Али, наравно, има добар план како да себи повећа плате“, оптужио је Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) у писаној изјави.

Опозициона партија оптужила је власт да нема економску визију, већ искључиво личне интересе.

Владајућа ВМРО-ДПМНЕ узвратила је тврдњом да је економска ситуација наслеђена.

„Када СДСМ такође говори и лије крокодилске сузе због инфлације, која се постепено смањује и ставља под контролу – ако су заборавили, подсећамо их да је за време њихове власти инфлација, која је 'јела' стандард грађана, била двоцифрена“, наводи се у реакцији ВМРО-ДПМНЕ.