15. јануар 2017.

Академија “Иво Андрић”, 12. децембра 2016. године доделила је књижевнику и хуманитарном делатнику Радовану Б. Милићу за књигу СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА, као и за дело ПОВЕРЕНИК ГОСПОДАРА ЗЛОГ, високо интернационално признање, повељу, са потписима преседника Академије Радомира Смиљанића, потпреседника Даре Вучинић и председника жири комисије Предрага Богдановића.

Радован Б. Милић, рођен у Аранђеловцу 15.фебруара 1955, данас је познат не само широм Србије, већ и у иностранству. После завршене основне школе, одлази у Банат, где уписује школу за трговце, али као трговац не види никакву перспективу, па се, још док је био млад, око своје 25-те године, изазван Западом, упушта у емиграцију, одлази у Швајцарску и упознаје се са тамошњим светом, сјајом и бедом Сант Мориса, Давоса и Гстада.

Затим прелази у Италију, на Ликургијском мору, у Санта Маргарити и Портофину. Прелази и у Грчку, на острво Миконос, где се сукобљава са богатим немачким назистима и њиховим потомцима. Са острва се враћа у Швајцарску. Повремено посећује и домовину, Југославију. Из Швајцарске прелази у Аустрију, затим у Немачку, у град Минстер. Са жељом да упозна и другу страну савременог живота, напушта Запад и прелази у Чехословачку, Мађарску и Румунију. Сит свега, па и уморан, снабдевен свакаквим сазнањима о Западу и Истоку, вратио се у свој Аранђеловац да одахне и одмори се, да прибере себе и смири се, али му судбина својих суграђана не дозволи: он им се придружи. Тако он учествује у свим политичким догађајима у Србији од 1989.године, па и оружјем у руке, на бранику домовине и народа.

Своје свестрано и богато животно искуство пером претаче у приповетке, новеле и романе, истините, доживљене и преживљене, реалне, проткане свакодневном стварношћу Србије. Објављује их претежно у опозиционој штампи, поглавито у новинама, као што је СТВАРНОСТ. Тако он сада не само активним учешћем, већ и својим пером учествује у борби за демократију, за што га више пута приводе на инфомативна саслушања. Као противник актуелних власти приморан је и да се крије по селима Шумадије, код сељака, својих познаника.

Кад је букнуо рат 1999.године он се добровољно прикључује Војсци Југославије у одбрани народа и домовине. Доживео је све страхоте тог рата против НАТО криминалаца и њихових балканских слугу.
Са Космета се враћа у своје родно место и почиње да пише роман ПОБЕДНИК ПОД ШЕШИРОМ, али због претње од стране режима прекида тај посао. 2002.године, у Словенију, завршава започето дело. Ипак га до данас нијее објавио. Тада се посветио писању романа КАД ПАМЕТ ЗАКАСНИ, које му објављује 2008, у Љубљани и Цељу Издавачка кућа “Михаило Пупин”, а уз помоћ Министарства Културе Словеније, пошто су у том делу препознали несумњиве вредности, за што се одмах предузима и превод на словеначки језик. Тада Радован Милић узима учешће у Новом Месту на традиционалном сусрету страних писаца са приповетком ПОГАЖЕНА НЕБЕСА.

Смештајући се са радом у Словенске Коњице, где формира и породицу, он оснива 2009.године Словенско-српско културно-хуманитарно друштво СРЕТЕЊЕ ((Sskhd). Изабран је за преседника тог Удружења. Године 2013. оснива електронски двојезични часопис ТРАГОВИ-СЛЕДИ и активно се бави новинарством, па и конструктивном публицистиком, преко свега и уметничким стварањем, пише поезију и прозу. Он је добитник признања СЛОВО ЉУБВЕ. Затим је примљен за члана Матице српске из Новог Сада.

Прима се и за почасног члана Савеза српске дијаспоре Словеније, па за члана УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ПИСАЦА СЛОВЕНИЈЕ, за дописника и колумнисту часописа NOVINAR.de – Minhen, за дописника листа српског расејања КОРЕНИ из Шведске и за дописника часописа ОТАЏБИНА Савеза српске дијаспоре Словеније.

Године 2009. објављује у Словенске Коњице дело ВОДИЧ ЗА БИВШЕ ДРЖАВЉАНЕ СФРЈ У СЛОВЕНИЈИ, а наредне, 2010., исто тако у Сл.Коњице, и роман ЗАГЛЕДАН У НЕБО – издање СРЕТЕЊЕ; док године 2011, завршава са писањем и штампа своје главно дело СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА – академик Буровић – Дисидент Бр. 1, које му објављује исто Sskhd СРЕТЕЊЕ, у Сл. Коњице. Године 2014 следи издање дела ПОВЕРЕНИК ГОСПОДАРА ЗЛОГ – изд. Сскхд СРЕТЕЊЕ, у Сл. Коњице, а 2016 му се објављује и прва збирка песама ПЕСНИК И ДЕВОЈКА – од истог Sskhd СРЕТЕЊЕ у Сл. Коњице.

Дело СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА је најпозитивније дочекано од читалаца и стручне критике. Оно је изазвало буру одушевљења. Администратор листа ЗАВИЧАЈ (дописом Радован Милић – Нови Српски витез, Неготин 07.X.2012) између осталог пише: “Српски књижевник из Словеније Радован Б.Милић скренуо је посебну пажњу културно-историјске јавности Републике Србије на свој рад, дело и личност последњом објављеном књигом СВЕТИ РАТ ПРОТИВ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА – Академик Буровић – Дисидент бр. 1, која је изазвала бурна реаговања и позитивне критике. То је књига о којој ће се тек чути и коју би сваки Србин морао имати или баз једном у животу прочитати”. Како видимо из тог дописа, не испунивши се ни година од објављивања тог дела, Радовану Милићу је Културно-Историјски Институт СРПСКА КРУНА из Крагујевца доделио за то дело, златну медаљу Српска Круна и повељом га прогласио за Српског витеза.

Удружење српских писаца у Словенији, на међународној песничкој презантацији ПЕСНИКОВА ДУША, у Љубљани 2015, доделило је Радовану Милићу за то дело, као остварење године, сребрну медаљу.

Дана 12.децембра 2016. Академија “Иво Андрић” додељује књижевнику и хуманитарном делатнику Радовану Б. Милићу за то дело, као и за дело ПОВЕРЕНИК ГОСПОДАРА ЗЛОГ, високо интернационално признање, повељу, коју му својеручно потписују преседник Академије Радомир Смиљанић, потпреседник Дара Вучинић и преседник жириа Предраг Богдановић.

Књигом СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА Радован Милић нам износи живот и дело, стварање академика, проф. др Каплана Буровића, аутора дисидентне поеме БОЈАНА (Дубровник 1952.), који је као дисидентни књижевник прошао и кроз југословенски и кроз албански затвор – пуних 43 година, па и одран на живо 10 пута узастопно, на најпрљавији и најкриминалнији начин, како се то нису драли ни у најдивљијем средњем веку нигде на свету. У обе земље се Академику разара и породица, а деца му се масакрирају, жена изводи улицама Албаније као проститутка, па се и показује прстом: “Овако ће свршити жене свих оних који су против Енвера Хоџе!”

Посебну пажњу Милић посвећује научном стварању Академика Буровића, његовим албанолошким тезама, којима нам недвосмисљено, документима, чињеницама и здравим научним аргументима доказује да Албанци, не само на Космету, већ ни у самој Албанији нису аутохтони, понајмање генеалошки сљедбеници Илира и Пелазга.Он нам доказује да су Албанци стигли на Космет после турске окупције и да је један добар њихов део од албанизираних Срба. Ово је сигурно разбеснило Албанце свих застава, посебно Енверовце, које је овај Академик раскринкао као безобразне фалсификаторе и црну банду криминалаца, која не поштује никакве законе, никаква правила и принципе савременог цивилизованог света.

Ништа мање се разбеснила и клика Јосипа Броза Тита против њега, јер им се овај Академик, осуђен од њих као непријатељ народне власти и социјализма, па и Југославије, братства и јединства југословенских народа, афирмирао у свету као непријатељ сталинизма, а не онако како су га осудили и приказали они. Лично др Владимир Павичевић, југословенски амбасадор при ОУН, кад је сазнао истину о Академику Буровићу јавно је изјавио: “Да сам знао ко је Академик Буровић, ухапсио бих албанског амбарадора у Београду и рекао Енверу Хоџи: “Пусти ми Каплана, да ти пустим амбасадора!”” По свршеној дужности као југо-амбасадор, др Владимир Павичевић се није вратио више у Југославију, придружио се Академику Буровићу као дисидентни политички емигрант.

Књигом ПОВЕРЕНИК ГОСПОДАРА ЗЛОГ Р.Милић разоткрива невиђене манипулације преко медија за остваривање криминалних циљева великих сила, које су предузеле разарање народа и држава, у конкретном случају – СФРЈ. Са странице на страници он изобличава тенденциозно, неистинито, лажно информирање појединих словеначких, аустријских и других новинара, па их и поименично наводи и цитира, тако да његово дело добија документарни карактер. Демаскирајући лаж, он нас позива и обавезује за одбрану истине, за незаборав прошлости, као мементо и учитељица будућности.

Награђивање ових издања и посебно дела СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА, које је сигурно његово до данас главно дело, сведочи нам да се истина уопште, а о Академику Буровићу посебно, пробија и усваја не само код Срба, већ и на све стране света. А са њим и његовим открићима, албанолошким тезама, и истина о Космету, о кољевки и националном достојанству српског народа.

Награђивања и признања Радована Б. Милића су потстицај да се настави борба за истину, која ће се постићи само витешким постојањем и самопожртвовањем.
Данило Данчетовић