07. март 2016.
У Концертној сали Државне музичке школе “Тодор Скаловски – Тетоец” у Тетову, уочи викенда одржано је песничко вече чиме је тамошње Удружење Срба и Македонаца КУД “Бранко Чајка”, обележило Осми март, међународни дан жена.
Као посебан поклон за празник, како је рекла председница Удружења, Соње Андонов, вече је од посебног значаја јер - “песници најбоље описују жену”.
Уједно песнички сусрет у Тетов, уприличен је и као омаж стваралаштву Стојана Арсића који у својим стиховима “искрено, топло и једноставним језиком пева о жени, љубави, као и о великим и малим стварима које чине живот”.
Како је поезија у блиској сродности са музиком, стихове Стојана Арсића на клавиру је пратио Ираклис Георгиадис, професор у поменутој тетовској музичкој школи.
Када се говори о жени и Дану жена, увек, прва мисао је цвеће. Док је трајало ово вече, Живко Попоски-Цветин, сликар, познат по његовој хуманој акцији «Цвеће мира», неуморно је радио, па је на крају вечери, свим гошћама поклонио насликане минијатуре цвећа.
Своје стихове су читали и песници Виолета Сековска, Горан Анчевски и Дончо Мишковски.
Песник Стојан Арсић је публици представио своје веома богато песничко стваралаштво. У његовим збиркама поезије налазе се стихови за децу и одрасле, написане на српском и македонском језику. Поред поезије, пише још и афоризме, есеје и колумне. Аутор је романа “Последња карика” (“Последната алка”) и најновијег “Грст љубави” (“Прегршт љубави”) који тек треба да буде промовисан широј читалачкој публици.
Арсић је и оснивач и дугогодишњи председник Друштва писаца – просветних радника Македоније. Његови стихови су заступљени у неколико алманаха поезије у Македонији и шире и активно учествује на многим песничким читањима у Македонији и Србији – Скопљу, Куманову, Битољу, Тетову, Врању, Врњачкој Бањи... Неколико његових ауторских текстова се налазе у читанкама нижих разреда основних школа у Македонији.
Живи и ради у Скопљу. За свој прегалачки рад у образовном процесу добио је признање које се додељује једном од пет најбољих наставника 2012. године од Савеза просветних радника Македоније.
Крај песничке вечери у тетову био је посвећен његовој поезији на српском језику, на врањском дијалекту. Арсић веома надахнуто читао своје стихове из песама које се налазе у збиркама “К’д се огњиште угаси” и „Врање у срцу“.
Публика је песника наградила аплаузом и песмом коју су сви запевали уз клавирску пратњу.