12. август 2016.

На централној свечаности обележавања 1100. годишњице упокојења светог Климента Охридског (840-916), великог свесловенског учитеља, простветитеља, мисионара, духовника, првог епископа међу јужним Словенима, ученика свете браће Кирила и Методија и утемиљивача Охридске књижевне школа, у древном граду подно Самуилове тврђаве, у уторак одржан је Свечани научни скуп Македонске академије наука и уметности (МАНУ).

У склопу свечаности, охридској у цркви Свете Софије отварена је велика изложба копија фресака „Портрети Светог Климента Охридског у ликовној уметности Македоније и суседних земаља“.

Изложбу је отворио и вредним делима говорио академик Цветан Грозданов. У склопу ’Охридског лета’ и Свечане академије посвећене обележавању упокојења светог Климента, у Центру културе „Григор Прличев“ одржан је концерт симфонијског оркестра Македонске филхармоније под диригентским равнањем маестра Борјана Цанева. Наступили су и реномирани оперски певачи Игор и Ана Дурловски.

На Свеченој академији МАНУ, поред чланова Академије, присуствовали су и председници и представници страних академија – из Словачке, Бугарске, Србије, Црне Горе, Словеније, Босне и Херцеговине, Албаније, Чешке, Хрватске, Пољске. Они су се обратили поздравним словом обратили као и председник Македоније Ђорђе Иванов, градоначелник Охрида Никола бакрачевски и председник МАНУ, академик Таки Фити.
Иванов је, између осталог, указао на потребу очувања богатог јазичког, просветног, духовног и моралног наслеђа Св. Климента Охридског, као и неопходност преношења његовог наслеђа на младе.

- Сви ми који смо део Словенства као језичке заједнице рамноправни смо Климентови наследници. И као наследници, имамо подељена права, али и дулжности. Дужни смо да се бринемо за оно што нам је остављено, међусебно да делимо и да преносимо на будућа покољења, рекао је Иванов.

Председник МАНУ, академик Таки Фити је истакао значај заслуга које припадају светом Клименту Охридском у оживотворењу промовисане идеје словенског рода да слави и велича Бога на свом јазику, прерасле у величанствену хуманистичку вертикалу – да се тумачи хришћанско учење на свом језику и да се уздижу људске врлине преко своје оригиналне литературе.

- Можемо да кажемо да су ишчезли народи који нису имали своје писмо и своју књигу, а стиме, као што се говорило у то време, од Бога дар за језике, посебно за њехов придружник Слово, дар за стварање и разговор са књигама, дар за скриене тајне у форми речи. Тој дар нама Македонцима и свим словенским народима, осуштествио је Свети Климент, а његови ученици су га преносили с колена на колено кроз све будуће векове, као што ми данас преносимо на генерације као залог за будућност, рекао је академик Фити.

Поздравно обраћање председника САНУ, академика Владимира Костића

- Овај јубилеј, чини нам се, чини ми се, да нам свима отвара очи. Они који су били срећни за то што ја нисам знао, а они знају од раније, утврђују у уверењу два начелна става – прво, да су на овим просторима, под проклетством предрасуда, да се не ради ни о чему другом, да време веома често крвавих сукоба и сучељавања нарцизама малих разлика, заправо истовремено присутни и миленијумски прометејски напори описмењавања и културних вертикала, које нису само просто аритметичко прикључивање, нечему што абузивно називамо цивилизацијом, већ је самосвојна креација у кругу коме хтели не хтели припадамо.

Делом ових великих учитеља, а пре свега светог Климента, наше историје заправо не представљају мрачни ноктурно сталног кретања између сталног клања и орања, како је палстично и опоро рекао Иво Андрић, него једне духовне и моралне вертикале, која је остала и онда када су престале да постоје те државе у десетерачким изјавама некаквих народних јунака типа, ни по бабу ни по стручевима, но по правди Бога јединига.

Зашто су ти примордијални учитељи, попут светог Климента и очеви изабрали овај град, да из њега зраче порукама и поукама, мислим да је јасно сваком случајном путнику намернику чим угледа обрисе овог града, обрисе Охрида.

Друго, даме и господо, да овом прославом славимо оне вредности и културне домашаје, које треба да нас подсећају на сличности, а не на разлике, на преклапања, уместо ригидних међа у нашој свести. Тачније, оне вредности, које могу да превазиђу фатум балканске крчме, и после свих историјских искустава, понуде, ако не едемске вртове, а оно простор заједништва, и културног прожимања не потирући ничију посебност. Јер, хтели ми то или не сличнији смо можда него што би то и сами желели.

С тога, ако збацимо копрене политичких и историјских интрига, и будемо свесни одговорности да промишљено пратимо ове миленијумске континуитете културе и разума, спремни да пажљиво слушамо једни друге, управо на темама неслагања, и различитости, у Српској академији наука и уметности ће те имати не само подршку, већ и искреног сапутника.

Даме и господо, морате ми веровати, да се под оштрим погледом светитеља, не изговарају баналности, и не дају лажне присеге. Честитам вам велики празни, даме и господо, честитам нам истовремено велики празник.

М.С.