10. април 2016.

Пише: Милутин Станчић

Нова епизода у низу наметнутих искушења и принудних решења редукованим активностима Српског културно информативног центра „Спона“, у знаку је поновног „премошћивања“ и пресељавања. Због финансијских немогућности даљег одржавања изнајмљених просторија Центра, новим сељакањем у заокружењу десетогодишњег деловања, уместо обележавања, или прославе јубилеја, вредан библиотечни фонд, уз пратећу опрему, поново је у депоу.

Усред тих нових искушења, од објективно тешких брига за одржавање програмских активности Центра до ненарушене наде за бољим и сигурнијим данима, истрајност остаје, не јењава. Јер, потпоре постоје и у најтежим искушењима. Стижу окупљањем младих, образованих активиста, чланова, својеврсних сабораца, сатрудника у том сведочењу и одбрани сопственог идентитета, а да им се при том заузврат не нуди никакав „бенефит“, никаква надоканада...Ту су; и спремни да пруже допринос у заједничким активностима за чување и неговање свога корена.

Оријентација је иста, зацртана и непромењена, независно од наметнутих околности. Иза себе остављамо утиснуте трагове и сведочанства тих активности, видљиве резултате.

У витражу архивирамо много тога. Оне ситне мале спонтане радости свакодневља на терену, у „свим бојама слатких горчина“. Бриге која једна другу стиже. Ипак нада не умире. Мозаимк је то свих наших огледа. Овде, у земљи пуној специфике.

Подсећање на реалност и суровост показатеља и бројки. Центар Спона од прошле године је без икакве подршке оба ресорна министарства из матице за пројектне активности – свеобухватног информисања на српском језику преко јединих гласила – портал Спона www. srbi.org.mk и часописа Слово, бесплатних часова српског језика у факултативној настави у Скопљу и селима Кучевиште и Речица, бесплатне библиотечне понуде, пројкта за међународну сарадњу...

И поред свега, Центар није пригушен, настављене су активности факултативном наставом, редизајнирани сајт и даље „зрачи“ чак и садржински богатијом и ажурнијом информативном понудом...

Принуда

Основну информацију о неминовности нове селидбе и принудног напуштања досадашњих изнајмељених просторија Центра, млађи чланови Споне окупљени у процесу факултативне наставе, књижевним, читалачким и историјским кружоцима библиотеке, добили су раније и нису изненађени том суровом чињеницом.

Но, „старија гарда“, интелектуалаца, посебно пензионера остала је ускраћена могућности за читалачко дружење и окупљање, чак и за донирање нових пакета књига. Затечени су и просто незнају куда са поклон пакетима вредних наслова књига еминетних српских писаца. Претходно су нескривајући разочарење остали без могућности да у Центру редовно прате дневну штампу и часописе из Србије, ТВ програм и електронске информације на интернету. Чињеница је да су досадашње просторије изван централног дела града, објективно биле и неусловне за читаоницу и библиотеку. Зато је и библиотечни фонд и његова искоришћеност у доброј мери редукован. Истовремено Центар је у међувремену остао без доставе издања српске штампе – дневних новина и часописа из матице Србије.

Упркос свему, истрајавањем често несхватљивим ентузијазмом за данашње поимање бављења „српским питањима“ Спона је интензивно свакодневно била и остаје на зацртаном курсу, „на задатку“, посебно у информативној сфери, на пољу очувања језика, културне баштине, репортажног осликавања заборављених крајева где живе Срби, или су им кости расуте; сталним рубрикама о споменицима, обележјима, меморијалима из ослободилачких ратова на простору Македоније - селима у походе, учинку уметничких посленика дела нашег народа у овој земљи, хуманитарном раду... Све то и поред тога што је одбијена на пројектима за суфинансирање активности чак и оних јединих, које други једноставно немају, попут информисања на српском, док су неке од асоциојација Срба редовно „књижиле“ пару, без видљивих активности и „производа“ чак и дуплирано подржаних од институција и матице Србије и Македоније.

Понуда

Све што се у Спони ради, већ се зна, јавно је и подробно на сајту регистровано и сачувано у актуелној понуди и архивском делу портала. На чију (злу)радост, или евентално разочарење оних који умеју да користе и разумеју оно што се у Спони нуди, већ се зна, или се макар наслућује.

Одомаћене орвеловски превазиђене методе „кварења игре“, увреженим српским поделама, подметањима, доушничким сплеткарењима, пре свега „наших“ кадрова, не само што се настављају, већ се и додатно усавршавају и прилагођавају датим актуелним околностима од случаја до случаја. У недоглед. Посебно када је у питању култура и неко наше вајно очување српског језика, духовних вредности... И овим поводом, поново подсећамо на неке наравно познате чињенице.

Просторије Споне биле су једини културни „српски пункт“ у Скопљу где је члановима Центра, али и свим другим корисницима, свакодневно на бесплатној услузи била понуда солидног фонда књига углавном донираних од Народне библиотеке Србије. Сада је та понуда, принудно поново обустављена. Организована је факултативна настава српског језика за полазнике различитог узраста.

Последњих неколико месеци организовани су и едукативни кружоци. У пракси спровођена друштвена игра: Упознајмо Србију, кроз географско и историјско истаживање матице. Затим и часови историје, са уводним делом у Центру и настављањем у природи „на терену“.

Нада

У простору Споне часови факултативне наставе српског језика, спровођени су по пројектима који су у протеклих пет година организовани за полазнике у неколико група зависно од узраста.

Професори српског језика у организацији Споне тај процес факултативне наставе на српском су спроводили како у Центру, тако једно време и у Кучевишту на Скопској Црној гори као и у селу Речица код Куманова, на северу земље.

Будући да је на лањском конкурсу Управе за односе са дијаспором и Србима у региону, при Министарству спољних послова Владе Србије пројекат за одрживост те факултативне наставе у Скопљу и Речици – одбијен, испада колико и да је чудно, апсурно, но, ипак, „синхронизованим“ потезом додатно „потпомогнут“ прекид тог устаљеног процеса. Све „у име државе“, од које с правом и надом очекујемо помоћ.

У таквим околностима и невеселој реалности неки вајни овдашњи „експерти“ саветују како баш и није потребна факултативна настава, већ редовна у процесу образовања, у свим местима где живи српско становништво... Но, таква „открића“ ни на који начин нису упућена на праву адресу и самопроглашеним представницима Срба у овдашњој власти где би се таква питања макар поставила. Па нека је и реда ради.

Активностима у Спони у границама реалних могућности, често и знатно изнад њих, одржава се „жижак“ наде. У тим активностима кроз сарадњу Споне са Филозофским факултетом у Нишу, децембра лане организован је и Семинар српског језика за наставнике у редовном образовном процесу у Македонији.

У Скопљу и Куманову већ годинама нема ни једног одељења са наставом на српском језику у редовном образовном процесу по програму просветних власти Македоније. Како је Спона већ писала у осврту под насловом „Говори бре српски по пројекту“, извесно је остаће све „по старом“ свођењем образовања на српском на пуку симболику. Бројке ученика Срба обухваћених тим образовањем само у деветолеткама у ѕселима Кучевиште, Старо Нагоричане и Табановце, то непобитно потврђују...

Новонастале околности принудног у(с)прављања Споне неминовно немећу редукцију активности у датим и дозвољеним условима. У склопу информативне понуде све те активности биће регистроване на интернет порталу Спона www.srbi.org.mk пионирским подухватом покренутим тачно пре десет година 2006. као једином информативном Интернет сајту на српском језику у Македонији – тада и сада.