У организацији Српског културно информативног центра Спона у Скопљу (ул. Св. Кирил и Методиј бр. 30, Скопје) др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета, Универзитета у Крагујевцу; спољни сарадник Института за историју уметности, Филозофског факултета Универзитета у Београду, 05. фебруара 2020.. с почетком у 19 часова, одржаће предавање под насловом Српска архитектура за време краља Милутина.

Др Јасмина С. Ћирић

У најави, резимеом др Јасмина С. Ћирић наводи да је циљ предавања у Скопљу ближе упознавање публике са уметничким токовима за време краља Стефана Уроша II Милутина (1282 – 1321).

Имајући у виду Милутинову четрдесетогодишњу владавину, како истиче, предавањем ће бити обухваћени најбитнији споменици српске архитектуре од католикона манастира Хиландара, цркве Богородице Љевишке у Призрену, цркве св. Ђорђа у Старом Нагоричину, цркве светих Јоакима и Ане у Студеници, закључно са јединственим архитектонским комплексом у манастиру Грачаница.

Богородица Љевишка

- Штедри приложник, краљ Милутин,  по речима његовог биографа архиепископа Данила, био је ,,ненасити зидатељ божанствених цркава но и палих обновитељ“. Он је подигао више цркава и манастира више него сви Немањићи пре њега заједно, а цркве је даровао ,,многоразним приносима“.  Уз истицање животописа краља Милутина у предавању ће нарочито бити указано на аспекте тријумфалног карактера појединих задужбина.

Свети Ђорђе Старо Нагоричино

Циљ предавања је да се исправе одређене заблуде у тумачењима архитектонских детаља које произилазе из недовољне опште ликовне обавештености.

Истраживање орнамената на фасадама нарочито из времена краља Милутина, пуно је изазова и загонетки.

Западна фасада цркве Богородице Љевишке у Призрену садржи доминантан тријумфални лук у средини којије додатно акцентован тзв. ,,акведукт“ системом изнад.

Грачаница

Начин на који је изведено петокуполно решење од нарочитог је значаја за перцепцију архитектонске слике призренског храма. Како се не би нарушавао визуелни наратив западне фасаде, протомајстор Никола (архитекта храма) је конструктивно приближио средњој куполи западни пар купола.

Предавање

На тај начин је постигнут ефекат наративности централног регистра и целокупне западне фасаде као геометријске слике тријумфалног лука, а тако и отелотворења идеје тријумфа ктитора.

У предавању ће  додатно бити анализирана повезаност ктиторског портрета и Cимеона Немање који је приказан изнад западног портала  као стилит / столпник, символ и  стуб вере на који се значењски ослања и вертикална оса храма отелотоврена у звонику.

Карактеристична знамења архитектуре у време краља Милутина могуће је прочитати и тумачити и на западној фасади цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричину где је мотивом Хераклов чвор подвучена идеја молитвеног обраћања светим ратницима.

Студеница

Исти је случај и у цркви Светих Јоакима  и Ане где се садејством живописа, епиграфике и архитектуре, додатно уобличава идеја Оваплоћења, од изузетног значаја за разумевање портрета краља Милутина и Симониде (кралине), што ће посебно бити анализирано кроз структуру зидног сликарства.

Посебно наглашавајући култ светих ратника, како храмовном посветом тако и истицањем извесних символа који се најнепосредније везују за светог Ђорђа, краљ Милутин је додатно нагласио чијим посредњовањем је извојевао победе.

Свети Ђорђе Старо Наричино

Уз архитектонске карактеристике и значења архитектонског слога оствареног опеком, биће речи и о криптограмима у опеци, пре свега оних на цркви Св. Ђорђа у Старом Нагоричину:  IC XC NI KA и нарочито криптограм ΦΧΦΠ  (Φῶς Χριστοῦ φαίνει πᾶσινis = ,,Светлост Христова просветљује све”, стих из Јеванђеља по Јовану, 1, 9) који се потом још једном појавио насликан у ентеријеру Грачанице непосредно испод криптограма који садржи име краља Милутина.

Др Јасмина С. Ћирић

Наведени мотиви у поменутим црквама али и онима које ће бити поменуте као најнепосредније паралеле (у Цариграду и у Солуну) тумаче се као мотиви победе Христове, победе Онога који штити од сваке пошасти.

У садејству фресака и архитектуре остварени су семантички комплексни садржаји који сведоче о дубоко интелектуалном и богословски настројеном друштву као најнепосреднијем конзументу уметности крајме XIII и почетком XIV века.

При томе се сви наведени символи и Хераклов чвори криптограми разумеју као оруђе Христове победе над смрћу (највећим непријатељем људи) и као светионик на путу сваког верника да личним подвигом победи многобројне замке овога света, закључује у најави предавања у Скопљу, др Јасмина С. Ћирић.

Часови за основце

У склопу ангажмана др Јасмине С. Ћирић, Српски Центар Спона организоваће и наменска предавања на часовима за основце у Северној Македонији који похађају наставу на српском језику у одељењима школа у Старом Нагоричану, Табановцу и Кучевишту..

Заједнички наслов предавања за основце је – Упознајмо Немањиће: Од принца Растка до деспота Стефана.

М.С.