Каптажа извора Рашче један је од најважнијих инфраструктурних објеката за град Скопље, чије прво пројектовање и изградња су директно повезани са визионарским радом познатог скопског градоначелника и инжењера Јосифа Михаиловића, који је управљао градом од 1929. до 1936. године, сматра се оснивачем модерног Скопља. Рашче била је део његовог опсежног плана за модернизацију и дугорочно решење водоснабдевања града. Кључне чињенице о пројекту и историји Прва каптажа воде (1936): Први објекат на извору Рашче пројектован је и изграђен 1936. године на крају мандата Јосифа Михаиловића. Повезивање града: Године 1937, Скопље је званично повезано са овим извором путем цевовода пречника 400 мм у то време, што је граду обезбеђивало изузетно чисту и квалитетну воду.

Градски водовод са изворском каптажом „Рашче“ (1936), водоводна и канализациона мрежа (1937), хидроцентрала „Свети Андреј“ (1938), данас „Матка“ на реци Трески.
Уз то, за време мандата овог највећег градитеља и модернизатора Скопља, изграђено је 280 километара калдрмисаних градских улица, војна скровишта испод брда Водно и Гази баба, проширена је Градска болница, 20 нових раскрсница, неколико тениских и два фудбалска терена на рекреативном острву испод саме тврђаве, а у наставку Градског парка, Градска зелена пијаца у центру града и насипи код Градског парка, корићење реке Сераве и др. Са свим овим реализованим пројектима, Јосиф Михајловић је успео да од Скопља направи модеран европски град од учмале оријенталне касабе. 
Јосиф Михајловић је још триесетих година минулог века, као градоначелник изградио је захват извора Рашче и изворску воду сервирао до становништва. У новијој историји водоводни систем Рашче је надграђиван и представља стратешки ресурс за око 50 одсто укупног становништва Македоније. Михајловић ће бити запамћен као оснивач савременог, здравствено, безбедног и квалитетног водоснабдевања са иницијативом и реализацијом захвата врела Рашче, што се историјски показало као врхунски пројекат.
Извор Рашче се дренира из подножја масива Жеден, просечне издашности од 5.20 м3/сек. на коти 300 м.н.в. што дозвољава дистрибуцију воде гравитацијом, без додатних трошкова...
Тај, како је у записима остало, „увек елегантни, прави господин продуховљеног изгледа, у рукавицама, говорио је енглески језик готово савршено, без иједне грешке“. Рођен је 1887. у селу Тресонче на западу Македоније.
Образовање је стицао у Скопљу, Солуну, па на одсеку архитектуре Техничког факултета Универзитета у Београду, где је дипломирао у рекордном року. По дипломирању, 1910. упућен је на постдипломске студије архитектуре у Италију. Михајловић је 1911. био у тиму стручњака који су пројектовали зграду Српске академије наука и Градску кућу у Београду.
Ратник и мисионар
Михајловић је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату. Прошао је голготе повлачења српске војске преко Албаније. Са острва Крфа, са неколицином учених војника, био је упућен у Америку да прикупља помоћ за припрему пробоја Солунског фронта... Након завршетка рата остаје у САД ради даље специјализације и у Ајови стиче научно звање инжењер-архитект.