Сатиричар казује и онда кад хумориста заћути! Хумористи се зато опрашта готово све, а сатиричару се све памти и узима за зло! По спремности да се суочава са истином, да је критички разобличава и исмијава, судбина сатиричара је узвишенија од свих других умјетничких судбина. Ријетки су прозни писци који су тако досљедно проживјели судбину сатиричара и при томе тако добро осјетили епоху у којој су живјели и стварали, а још су рјеђи они који су на тако магистралан начин све то преточили у умјетност ријечи, као што је то био Радоје Домановић (Овсиште, 1873-Београд, 1908).