Предраг Мики Манојловић своју глумачку каријеру започео је раних 70-десетих година прошлог века у позоришту и врло брзо постао један од водећих глумаца у тадашњој Југославији. У том периоду остварује и запажене улоге у телевизијским серијама „Грлом у јагоде” и „Отписани”, а почетком 80-десетих отпочиње читав низ улога у филмовима аутора нове генерације, као што су „Само једном се љуби” (1981) и „За срећу је потребно троје” (1985) Рајка Грлића, „Нешто између” (1982) Срђана Карановића, „Отац на службеном путу” (1985) Емира Кустурице, делима која су унела нови дух и естетику у југословенски филм и који су били изразито запажени и успешни и изван наших простора.

Кроз те филмове Манојловић је креирао карактеристичну глумачку појаву, што је препознавала и публика и стручна јавност, о чему сведоче бројне награде, али и похвале домаће и стране критике.

Предраг Мики Манојловић носилац је и највећих еснафских признања на овим просторима, као што су две Златне арене у Пули, награде на Фестивалу глумачких остварења у Нишу, Добричин прстен, Награда „Павле Вуисић” и многе друге.