У обраћању званицама у Народном музеју Србије, епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк је оценио да је монографија „нова страна у нашем односу према новом Косову - Јасеновцу, месту које је постало светски симбол страдања”.

Подсетивши да је концентрациони логор Јасеновац Независне Државе Хрватске (НДХ) „био окрутнији и страшнији од нацистичких логора”, Ћулибрк је, између осталог, оценио да је „књига знак обнове и победе нашег народа”.

Монографија чије су објављивање омогућили Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида, садржи слике монахиње Марије Антић из манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, Епархије пакрачко-славонске.

 Из Музеја жртава геноцида је наведено да се у радовима монахиње Марије мешају иконописачке традиције са наивом и елементима стрипа и графике Далеког истока. Радови су „инспирисани стварним и трагичним догађајима у Јасеновцу јесу иконичне представе и савремени сведок времена и подручја које је и даље место бола, страдања, патње и сећања”.

У свом обраћању, професорка Филозофског факултета у Београду Јелена Ердељан је поручила да се „дубоко клањамо жртвама Светих новомученика Јасеновачких”. Ердељан је истакла да „слике монахиње Марије на уистину дубок смирен, нежан и леп начин преображавају простор смрти у простор васкрсења”. „Овај простор јесте истински прави, нови Јерусалим и пред том чињеницом, као и пред празним гробом Христовим, заустављају се све речи. Оно што осећамо у срцима и нада у васкрсење су оно о чему нам говоре слике монахиње Марије”, рекла је Ердељан, преноси Танјуг.

Монографију је посветила свом прадеди Новаку Радовићу, ратнику са Цера, убијеном на кућном прагу у Вуковару 10. априла 1941. године, на дан стварања Независне Државе Хрватске. Ердељан је закључила речима да монографију препушта читаоцима, а своје молитве упућује Светим новомученицима Јасеновачким „да спасу душе наше”.

Професорка Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду Лидија Мереник је истакла да је то „изузетна монографија, која пробија пут разумевања геноцида кроз визуелност, колико је то могуће”.

„Слике су више иконе него слике. Јако ми је тешко да кажем да су ове слике лепе, знајући стравичне историјске чињенице и сведочења, која су овде штампана”, рекла је Меленик.

Према њеним речима, у монографији су „"слике о врло бруталним догађајима, о смрти деце, недужних људи, о незамисливој победи зверства над животом”. Мереник је додала да су слике монахиње Марије „небески нежно посвећене деци, нади, животу и суосећању”.

Кустос Музеја жртава геноцида Никола Радосављевић је оценио да је монографија „потпуно ново сведочанство”, и спроводи нас „кроз потпуно нови свет, заснован на реалним догађајима”.

Према његовим речима, монографија садржи с једне стране текст који описује слике монахиње Марије, а са друге научну студију Ердељан. Радосављевић је оценио да је књига на граници монографије, сакралне и модерне визуелне уметности.

Оценивши да су радови монахиње Марије природни наставак сведочанстава из текстова, књига и архивске грађе, Радосављевић је додао да су и емотивно сведочанство важно за културу сећања на страдање српског народа у НДХ.

ПОЛИТИКА

фото са изложбе Монахиње Марије у Скопљу, у коорганизацији СПОНЕ
*осим последња фотографија која је са сајта Политике