У уводном излагању и представљању књиге "Побуда III", аутора Боре Ристића, Милутин Станчић је истакао значај сведочења једне епохе, пређеног пута и политичког деловања од самог почетка деведесетих година. Прожимања и сагледавања које је, између осталих изнео и Добрица Ћосић о македонским Србима, с управо његовим цитатом и почиње књига.
- Не само у Ћосићевом цитату, већ и на читав процес и временски континуитет, али и самим Србима, њиховим политичким првацима се провлачи заблуда, како то и наводи аутор, или дилема о томе; ко су и шта су Срби? Да ли су узајамно обухваћени и прожети аутохтони Срби и они који су дошли из Републике Србије у Македонији у доба заједничке државе Југославије зарад службовања, посла, или брака. Изнети су занимљиви огледи о историјским дешавањима, људима. Важна сведочења, и имена људи, представника у амбасади Србије у копљу, разлика у њиховом схватању, деловању, приступу, начину одлучивања, али и поимања на околности и свеобухватни живот Срба у Македонији -.
Књига прати у четири дела и сегмента; приметио је, - осрврт на спомен обележје Карслари код Велеса, спомен плоча у Штипу, плоча у селу Кучково надомак Скопља, и спомен костурницу у селу Цера надомак Македонске Каменице. Веома је прегледно занимљиво и важно да се из данашње перспекитве салгедају истрајности да се у једно тешко доба инсистира на канонској јерархији приликом парастоса на спомен обележјима. "Важно сведочење односа министарстава која су мењала називе, те Завода за заштиту споменика Србије, однос различитих политичких гарнитура у Србији ка Македонији и Србима у њој". Станчић је истакао да су у књизи запису доловљени и аспекти апсурдности случаја са крађом кровне конструкције на сомен Цркви у Караслару и читав судски процес у којем је аутор учествовао. Са свим прецизним дописима, писмима, регаовањима...
Живојин Трајановић председник Националног савета Срба говорио је о животном путу аутора и његовом добу, о важности личног сведочанства и о његовом вишедеценијском искуству и раду (не)приликама, политичкој и институционалној борби за поправљање стања српског народа на просторима Македоније.
-Бора Ристић је рођен је у Владичином Хану 1939. године. Основну школу завршио је у Куманову, Аутосаобраћајно-техничку школу у Земуну, а дипломирао је на Саобраћајном факултету у Београду 1963. године. Радио је у неколико саобраћајних предузећа и установа. Постдипломске студије завршава 1977. на Институту за економске науке, 1985. докторира на Факултету организационих наука у Београду. Исте године Наставно научно веће Техничког факултета у Битољу прогласило га је за редовног професора за предмете Безбедност у саобраћају, Регулација саобраћаја и Саобраћајно планирање. У овој установи је радио до пензионисања, истакао је Трајановић.
Аутор књиге Бора Ристић је веома сетно говорио са подсетником на пређени пут од 33 године различитих активности у српском корпусу, од првих сусрета Срба активиста у неком клубу код пијаце Буњаковец у Скопљу, где су провели три месеца, да би се затим преселили у неко црногорско представништво на Аеродрому, па се тек после тога обратили Министарству за Србе ван Србије, када се добија простор - кућа у улици 27.марта...
-Био сам лично код Живорада Игића, који је био укоординационом одбору Социјалистичке партије Србије за Косово и Метохију. Онда је формирано Удружење Срба и Црногораца. Формирао сам две политичке паритије. Обе су данас активне. Људи који их данас воде, воде их како их воде, неколико удружења сам формирао, међу којима и ово Удружење за заштиту српских споменика. Политичко деловање сам обуставио 2010. Нисам човек који сагиње главу, трудио сам се да заштитим српске интересе, разумевање за нашу делатност нисам имао у Србији. Ни данас је мислим немамо, ни садашња власт нема разумевања, иако се добијају разна обећања. Питам се где је Српски културни центар, нема га! И даље немамо где да се окупимо, Србија мора да се озбиљније зазузме за нас. Што се тиче саме књиге, један део има делова преписки, писама, докумената. Истичем да би се човек бавио и водио неко Удружење или странку мора да се наоружа упорношћу да би нешто постигао, обавио. Не сме да се амтерски поступа. То је веома тешко, мора да се посвети максимално, и да се се лиши многих удобстава, рекао је Бора Ристић у обраћању пристунима.
Своја запажања из публике поделио је и Обрад Стојановић из Тетова који је био на челу Удружења Срба и Македонаца Бранко Чајка у истом периоду када је деловао и Ристић, па се осврнуо на неке зајендилчке аспекте погледа и делања.
Признања
У знак признања за успешно партнерско деловање у активностима Милутин Станчић је у име Српског културно и.нформативног центра СПОНА, на крају представљања трећег издања књиге Побуде, уручио посебне захвалнице аутору Бори Ристићу и председнику Удружења за заштиту српских споменика у Македонији Саши Ристићу.
М.С.
