10. септембар 2014.
"Геополитика" је представила позамашну збирку текстова др Арчибалда Рајса "Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта", први пут преведених на српски са француског језика, писаних за швајцарски лист "Лозанска газета" од 1914. до 1918. године.
О раду и улози др Арчибалда Рајса, швајцарског професора и криминолога, хуманисте у Првом светском рату наша јавност доста зна, јер је његова књига "Чујте Срби, чувајте се себе" у последње две деценије доживела велики број издања, јавља Танјуг.
Пред читалачком публиком сада су 83 текста први пут објављена на српском језику. Приређивачи ове књиге су мр Живко В. Марковић и Милан Старчевић, који тренутно учествују на промоцији ове књиге у Швајцарској.
Штампање књиге помогао је Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина, а превођење текстова за књигу помогли су Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе РС и Удружење грађана "Ферајн".
Академик проф. др Драган Недељковић похвалио је главног уредника "Геополитке" Слободана Ерића, али и Нићифора Аничића, Србина који живи у Јужној Африци, јер без њих двојице оваква књига се никада не би могла појавити.
"Нићифор финансира све што је од интереса за српски народ, тако се први сетио да се обележи ослобођење Старе Србије и Косова, и тај догађај је у његовом завичају, у Пријепољу, био јако добро посећен", навео је Недељковић.
Исто тако, додао је Недељковић, на Церу у Текеришу је обновио споменике и дао да се израде бисте краља Петра I Карађорђевића, и Краља Александра I ујединитеља.
Он је упозорио да треба упамтити име Нићифора Аничића, јер нема још много таквих Срба, који настављају светлу традицију српског задужбинарства.
"Ова књига је драгоцена, камо среће да смо ми и у овом рату имали таквог пријатеља какав је Србима био др Арчибалд Рајс али нажалост, нисмо га имали", истакао је Недељковић и препоручио да ова књига треба да се нађе у школама, већ од основне, јер деца треба да знају ко је др Арчибалд Рајс.
Историчар проф. др Милан Бјелајац, је цитирао последњу реченицу из књиге - "Истина коју је он изнео о рату у Србији победила је" и констатовао да је то могло бити написано у оном међуратном времену или крајем Првог светског рата.
"Ми смо данас сведоци да смо поново присиљени да доказујемо нешто што смо сматрали да је давно доказано, значи да се поново боримо за неку историјску истину", навео је Бјелајац.
"Сведоци смо да нам у тој борби за поновно задобијање те историјске истине против извесног тренда ревизионизма који је присутан од почетка 1990. година на овамо, помажу и овакве књиге" нагласио је Бјелајац.
Према његовим речима, Рајс није само износио истину о нама, он је био полемичар који је у властитој земљи током Првог светског рата полемисао и прозивао оне листове и оне органе, као што је на пример цензура његове земље, које су дозвољавале немачку и аустроугарску пропаганду, али не и савезничку онога времена.
Подсетивши да је Рајсова књига о злочинима окупационих власти у Србији није могла да угледа светло дана у оно време у Швајцарској, Бјелајац је казао да је штампана у Француској, као савезничкој земљи.
Он је оценио да је "ово истина о нама виђена очима једног непристрасног, емотивно ангажованог странца високих стручних и моралних квалитета.
Публициста Никола Живковић сматра да се књигом открива и један Рајс кога не знамо, јер је морао да води борбу у сопственој земљи против оних који су га оптуживали да је издајица, зато што о противнику пише са пуно благонаклоности.
"Имао је великих проблема са водећим естаблишментом. Он је најгрубље нападнут због текстова које је писао за швајцарски лист и у једном одговору немачком листу је написао "да се можда и у њему одједном пробудила крв његових јеврејских предака, прогоњених мржњом Немаца".
Главни уредник "Геополитике" Ерић је казао да његова кућа намерава да постепено преведе и објави све Рајсове списе, јер он је уживаа велики углед, као веома објективан посматрач, и умео је да аргументовано брани своје ставове."
"Рајс је у пропагандном рату који се водио током Првог светског рата стао на српску страну и износио наше врлине, иако су му биле добро познате српске мане", казао је Ерић и додао да се овом књигом "Геополитика" барем малим делом захвалила Рајсу.