26. октобар 2013.

Летње рачунање времена у Европи завршава се у ноћи између суботе и недеље. Часовнике 27. октобра у три часа треба вратити за један сат, на два сата после поноћи.

У Србији и Македонији летње рачунање времена почело је у последњој недељи марта, а завршава се последње седмице октобра, на основу Закона о рачунању времена. Летње рачунање времена, чији је циљ углавном уштеда електричне енергије, како подсећа РТС, први пут је код нас уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је с Европском унијом.

"Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком седамдесетих година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе, тако да на северној хемисфери летње време почиње последње недеље марта или прве седмице у априлу.

Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на северној хемисфери.