06. април 2010.

Историчар српског језика академик Александар Младеновић преминуо је у Београду у 80. години, речено је Танјугу у Српској академији наука и уметности.

Један од најпознатијих аутора чији су многобројни текстови и монографије објављени у пет деценија плодног научног рада, сведоче о изузетном стваралачком опусу.

За књигу „Повеље и писма деспота Стефана”, капитални пројекат у издању београдске „Чигоја штампа”, у којој је представио све познате писане документе (повеље, писма) наследника кнеза Лазара: супруге кнегиње Милице (монахиње Јевгеније) и синова (кнеза, а касније деспота) Стефана и Вука, награђен је на Сајму књига за Издавачки подухват 2007. године.

Документи из књиге „Повеље и писма деспота Стефана”, заједно са претходним делом „Повеље кнеза Лазара”, пружају слику Србије пре и после Косовске битке, Србије кнеза Лазара и деспота Стефана и драгоцени су за све оне који проучавају прошлост српског народног и књижевног језика.

Радови академика Младеновића нису само глобално сагледавање развоја српског народног и књижевног језика, већ и аналитика његове структуре, језичких норми. Младеновић је рођен у Битољу 1930. године. Докторирао је филологију 1963, а десет година касније редовни је професор на Филозофском факултету у Новом Саду и шеф Катедре за јужнословенске језике.

Био је начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, а 1978. године изабран је за дописног члана САНУ - Одељење језика и књижевности. Редовни члан САНУ постао је 2003. године.

За свој научни рад добио је признања и награде Универзитета у Лењинграду и Софији, Октобарску награду Новог Сада, Тринаестојулску награду Црне Горе, Повељу са сребрном плакетом Универзитета у Новом Саду.

Датум и место сахране академика Младеновића биће накнадно саопштени.