Шешељ12. април 2013.


Изрицање пресуде Војславу Шешељу пред Хашким трубуналом заказано за 30. октобар. Суђење почело у новембру 2007, а суд Шешеља терети за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ у периоду од 1991. до 1993. године.


Шешељ је оптужен за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991–93.


Оптужница Шешеља терети за прогон несрба на политикој, расној и верској основи, депортацију и нехумана дела (присилно премештање) као злочин против човечности.


Лидер српске радикалне странке оптужен је и за кршење закона и обичаја ратовања: убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које, како су прецизирали туђиоци, није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.


У завршној речи, у марту прошле године, тужиоци су затражили да Шешељ буде проглашен кривим и да му буде изречена казна од 28 година затвора.


Шешељ, који се брани сам, затражио је да буде ослобођен зато што "нема никаквог основа" за осуђујућу пресуду.


Суђење Шешељу почело је у новембру 2007. после једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог.


У судском притвору у Схевенингену, Шешељ је од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао одмах пошто је Трибунал обелоданио оптужницу против њега.


У међувремену, Трибунал је Шешеља три пута осудио због непоштовања суда, односно објављивања идентитета заштићених сведока, правоснажно на 15 и 18 месеци затвора, а неправоснажно на затворску казну од две године.