02. октобар 2013.

Како је портал Споне већ писао о Оглед(ал)има нашим, о стању у нас самих које говоре више но све речи, више него поражавајући моменат чињенице да пролази без икаквог обележавања девет векова од рођења Стефана Немање, једне од најзнаменитијих историјских личности српских народа, затим болно, без достојног обележавања јубилеја 200-та годишњица од рођења Петра II Петровића Његоша...

С тим у вези преносимо светоглед Милунке Лазаревић на страницама Политике поводом текста Његошев рођендан, објављеног у истом листу 27. септембра, цитатом Матије Бећковића:

„Да нема Његоша,

муцали би из почетка“.

Превредновани

Један наш књижевник нападе Вука Караџића и све што пише по Вуку до данашњега дана и оде у амбасадоре. Други нагреди све Немањиће до Светога Све – и оде у посланике.

Трећи би да превреднује „талентованог“ Његоша. Замера Његошу што је недодирљив, а он је бележио само народне изреке које не прелазе границе нашег говорног подручја (у „Горском вијенцу“). Није Његош знао ни за контрапродуктивно, имплементацију, скрининг, инклузију, детант, кул, фенси...”Лучу” не помиње јер се човек филозофијом не бави. Није Његош ни близу савременицима Витману, Алан Поу. Срећон, иначе би полудео и појачао топлу браћу. Али је близу Пушкина, Љермонтова, Мицкајевића, које би по тој логици хитно требало превредновати, јер су и они певали народним језиком.

Узалуд признања и дивљење према том самониклом генију од Исидоре Секулић, Јована Дучића (чијом заслугом је подигнут споменик у парку Требиња), Милана Кашанина, Јована Скерлића и иних. На Његошеву двестогодишњицу не би требало трошити новац!

Питала сам наше хумористе:

Шта вам је најсмешније у шаху?

То што и један коњ може да нападне краља!

П.С. Нека се припреми Иво Андрић за следеће превредновање.