18489615 zorica12. децембар 2017.


Књига поезије „Песме које се цртају“ Зорице Лојпур Богдановски,
(05.08.1949 – 20.04.2016) у издању Народне библиотеке „Вук Караџић” из Крагујевца, Србија, биће промовисана 20. децембра у 20 часова у скопском Омладинском културном центру (МКЦ).


Током 35 године рада у МКЦ-у Зорица Лојпур Богдановски, организовала је велики број дебитантских изложби и других медијских пројеката младих, пре свега македонских, уметника.


foto ZoricaНајвећи број текстова у каталозима тих изложби носи њен потпис, а Ликовна галерија МКЦ-а била је у том периоду једна од водећих галерија у Скопљу. Била је вредан пријатељ Културно информативног центра “Спона” од његовог основања, као саветодавац Центра и редован гост на свим значајним активностима, радионицама, изложбама, манифестацијама...


„Песме које се цртају“ њена је прва и једина објављена књига.


Књигу поезије Зорице Лојпур Богдановски представиће књижевница Румена Бужаровска, а песникиња Магдалена Хорват прочитаће избор песама “које се цртају”.


Зорица Лојпур Богдановски осмогодишњу школу и гимназију завршила је у Крагујевцу, где је стекла велики број пријатеља. На Филозофском факултету у Београду студирала је историју уметности, са посебним интересовањем за модерност, што је и крунисала дипломским радом „Ликовна критика Драгана Алексића у доба дадаизма“.


18121388 1330012500425253 1075082889526412289 oПриватни живот везао је за Скопље – где је током 35 година радила у МКЦ-у (Омладинском културном центру). Имала је таленат да препозна надарене младе уметнике и пружи им шансу да изађу из анонимности, приредивши велики број дебитантских изложби и других медијских пројеката, пре свега македонских, уметника. Највећи број текстова у каталозима тих изложби носи њен потпис, а Ликовна галерија МКЦ-а била је у том периоду једна од водећих галерија у Скопљу. Свој уметнички дар чувала је у кругу породице и пријатеља.


„Песме које се цртају“, Народна библиотека “Вук Караџић” из Крагујевца објавила је као осму књигу у едицији Скитија, постхумно, уз помоћ породице. Иако надахнута доласком унука, поезија коју нам је оставила нимало није дечја, већ дубоко интуитивна и уметничка, наводе издавачи. Естетски доживљај топле уметничке вечери на априлској промоцији књиге у Крагујевцу заокружила је изложба 24 цртежа (рађених ролер пеном и гваш темпером) њеног сина, Матеје Богдановског, магистра сликарства, који се поред сликања бави и стрипом. 


Зубате речи


Највише заболи
када се твоје зубате речи
забију у моју меку душу
од чега ми помодре зенице
и нокти на прстима.


Високи зидови неспокојства
ограде ми видик,
на дну погледа
остане једна звезда,
звезда граничница
између дана и ноћи.


Дању ми златна киша
спира сузе са уморног лица
ноћу ми птице крешталице
долећу на балкон
и понављају твоје речи.


Посета


Целу ноћ
тражила ме једна песма.
Престала сам да дишем,
престала сам да сањам.


Ослушкивала сам кроз трепавице,
хватала сам прстима
парчиће мрака
и запушaвала уши.


Прекрила сам црвену линију
модрим чаршавом,
ништа није помогло.


Сама је дошла и
закуцала се на зиду
изнад моје главе.


"Песме које се цртају" - Зорица Лојпур Богдановски