О књизи је говорио професор Филозофског факултета у Нишу Горан Максимовић, а у музичком колажу изворних песама представила се Драгана Виденовић, са песмама: Облагале се девет овчара, Девојка се сунцу противила, Нишну се звезда....

Програм је водила, и стихове читала Горана Јовановски Јуруковски.

Друга песничка књига Милутина Станчића, Прикривени благослов, објављена је као четврти наслов у Едицији „Вардарски цветови“, после књига: Милутин Станчић, Септембарске зоре (2023), Теодора Цветковић, (О)сећања (2024), Сашо Гигов Гиш, Indicta causa (2025).

Професор Максимовић је говорио о издавачкој кући Сцеро принт, поменуо је да је до сада ова кућа објавила преко 90 наслова. Две библиотеке су веома важне за нас: Вардарски цветови посвећена српским писцима који пишу на српском, а живе у Македонији. И друга која се зове Путокази. Ове књиге су присутне у билиотекама, новембра лане смо на Сајму књига у Нишу промовисали ову књигу, а док је друга библиотек Путокази посвећена је научним студијама, простору у смислу Јужно моравско-вардарског поднебља бавећи се феноименима живота.

Први наслов едиције је управо књига Путокази са југа, Горана Максимовића.

У припреми су збирка колумни Милутина Станчића, рекао је Максимовић, која се баве савременим животом овога простора, то је духовни простор који није омеђен границама. Различитом врстом емоција, јединством тога простора...

-Само је на снази ентузијазма и искреној страшћу ослонац успеха, истакао је професор у своме излагању.

Фото: Горана Јовановски Јуруковски чита песму Београд

-Ни на каквом интересу, и онда се праве велике ствари, ја верујем у наш пројекат у даљу сарадњу са Споном, и Милутином Станчићем што је симбол Споне за нас, на што више представљању ових издања, што више српске клултуре на овом простору...

-Ова књига Милутина Станчића опасана је књижевном географијом топогорафијом, то је та врста уметничке топографије која се овде препознаје. Као у у Записима из Македоније, и овде је путовао локалитетима, различитих историских знаметости сретао, меморијале обилазио тако је у збирици песама долазио са лирске перспективе, сличних, сродних простора. Некако у тој форми концентричних кругова ширио је топосе. Све полиње одавде из центра Скоља, књижевнога света па у тим круговима шири се даље на југ, или север земље... 

Милутин нуди три различита времена. Једна; далка времена, у средњем веку, а онда друго време, с краја 19, и почетка 20 века, средњега времена много асоцијација, да би треће време било садашње, наше време, што нам се данас дешава...показујући нам кроз стихове да ништа није пропадљиво као заборав, човекова душа опседнута је за савременим доживљајима, уживањима, и страстима, лако потискује оно што је најдрогаценија нит из наше прошлости, рекао је између осталога Максимовић.

Београд

Ти си Тврђава на граници

Европског Истока и азијског Запада.

Ти си Град стражарница

над водама двеју река,

Саве и Дунава.

Ти јеси Видиковац!

Над панонским равницама,

Ти си Капија на улазу

У онај увек претећи Балкан.

Средиште си различитих богатстава.

Изазова

нових погледа,

инспирација многима.

Пун си изазова

привлачан си и тежак!

Знам; израњаван јеси

растргнут...

Одолеваш

Још увек.

МРТВИМА НАШИМ ОВДЕ

Крадљивци магле господаре

Простора простоте гологлаве

Један за другим надолазе

нестају са лица земље убоге

Са њеног и твога и мога гроба,

сунце ведри и не једи.

На сликама плоча млади људи

Уписани као слика.

А на врху списка имена - презимена

Међу свима позната лица стамена

И речи на камену

исписане сведочанством грумена

Мермером зборим

обележјем изнад глава

Очима загледаним у празнине

Мртви не знају за мржњу која траје

Осећају ли бол док их ногама газе

На гробовима им богазе

И слике разбијене - нема оазе

Небом плавим уткане стазе

Тихо је и мирно небо

Ни сузу да пусти

Одрекло нас се

Долина је мржње ово

Ни страха ни стида

Избрисане речи

Стихија и брига

Попадало дрвеће по крстачама

И трагови зулума

Копачи осокољени

Газе по гробљу

Каљавим цокулама

Осећа им се задах

крадљиваца и неверника

Непомјаника

Незнајника

Избрисани (смо) из редова

Да се не чује и не види и не зна

Да смо овде били

И под земљом корени наши.