О Књизи су говорили проф. др Горан Максимовић, др Мирјана Бојанић Ћирковић и Милутин Станчић аутор.

Уредница и модераторка:Милена Мишић Филиповић.

Један од трагичних примјера нашег савременог идентитетског немара и геополитичке неодговорности, представља судбина остатака српског народа и историјског насљеђа на простору данашње Републике Северне Македоније. 

Књига која се налази пред нама, „Записи из Македоније“, аутора Милутина Станчића, једног од оснивача Српског културно-информативног центра „Спона“ у Скопљу, најбоља је потврда за нашу трагичну уводну констатацију. На први поглед, осмишљен као збирка надахнутих лирских записа о траговима заборављеног српског идентитета на простору Македоније, рукопис је заправо много више од тога. Можемо га читати и као путописну прозу са бројним описима путничких слика, занимљивих људи и живописних крајева из различитих области Македоније, од Пчиње и Повардарја, до Пелагоније, Прилепа, Битоља, Охрида, Струге, Дојрана, па све до Гостивара, Кичева, Тетова и Шар-планине на западном крају тог простора, рекао је између осталог професор Максимовић.

Осликала бих једном реченицом из ове књиге Записи из Македоније – мени најупечатљивијом чак најлепшом – „дан у буђењу час у трагању“. Мислим да она описује укупно деловање Милутина Станчића. Можда ови записи нису настали тенденциозно. Али његов однос према просторима које посећује је такав, да просто неке детаље упија у себе, или пак дајући тиме он открива мислим да је ово најбољи могући назив – зато што обухвата широку страну разноликих текстова.

Који год текст да изаберете у књизи ви ћете наћи каткат исповест која се завршава легендом.Као што је на пример текст Бакарно гумно, где Милутин Станчић описије један простор који је данас опуштен, делује отуђено... Такав текст он завршава једном легендом и ту можете наћи и фотографију простора који описује, или пак извод из архивске грађе, што значи да је реч само у књижевно уметничком делу, ово је заправо више и од књижевно научног дела. Професор Максимовић је рекао да су ово, између осталог, махом путописи, али вредност ове књиге је велика. Ова књига садржи и уметничку компоненту, некако док читате ове записе ви верујете аутору. Ти текстови су не патворени неки су налик песми неки из прозе преточени у песму. У овој књизи можете наћи и стихове Милутина Станчића, и на пример када говоримо о књижевности са ових простора у прошлости, а професор Максимовић је поменуо више таквих аутора, попут Анђелка Крстића, Григорија Божовића... али ретко имамо настављаче. Зато је дело Милутина Станчића значајно јер он писањем и укупним деловањем наставља ту традицију приповедања о једном, нећу рећи географском, већ духовном простору, рекла је Мирјана Бојанић Ћирковић.