Није ово био уобичајен излет већ дирљив сусрет поколења са страдањем предака којима су млади одали почаст и о чијим су жртвама научили више на месту свирепих злочина.

– Ово је прва група ђака из Србије која је дошла у Јасеновац након 1995. године, то јест од окончања оружаних сукоба на подручју савремене Републике Хрватске. Дакле, 28 година је било потребно да се скупи група храбрих, племенитих младих људи из две београдске гимназије да покажу примером како се то ради: да долазимо у Јасеновац, да га не препустимо историјском забораву зато што, ако га ми заборавимо, заборавиће га цео свет – указао је Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, обраћајући се београдским ђацима подно бетонског „Цвета”, чувеног споменика вајара Богдана Богдановића.

Гимназијалци и њихови професори заједно с домаћинима који су их дочекали у Јасеновцу – Јеленом Милић, амбасадорком Републике Србије у Хрватској, и епископом пакрачко-славонским Јованом – положили су венце на симбол Јасеновца, који се често погрешно назива „камени цвет”, како су стручњаци објаснили ђацима.

Интересовање ученика и професора било је огромно, али није било места за све заинтересоване да посете подручје на коме је крајем августа 1941. године основан један од највећих логора смрти у Европи. На ово прво студијско путовање у Јасеновац дошли су ђаци натпросечно заинтересовани за изучавање историје, а по првим утисцима – доћи ће опет. Баш никаквих безбедносних ризика није било. Прекинута је вишедеценијска пауза у организовању посета школских група из Србије овом спомен-подручју у Хрватској, брижљиво припремљеном школском туром која треба да буде угледан пример за будућа ђачка путовања.

Од идеје до реализације за овај образовни излет најзаслужнији је Музеј жртава геноцида. Матична музејска установа Републике Србије одговорна за неговање културе сећања на жртве геноцида у Другом светском рату осмислила је програм овог студијског путовања које је за ђаке и професоре бесплатно. Све трошкове финансира Фондација Музеја жртава геноцида.

Ученици и ђаци посетили су српски православни манастир Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, као и Истраживачку библиотеку, а затим наставили студијско путовање ка Пакрацу.