21. октобар 2016.

Уочи 104. годишњице славне Кумановске битке група активиста Споне, пријатеља, добротовора, прошле недеље посетили су Спомен костуриницу на Зебрњаку, где су одали почаст погинулим српским војницима у одлучујућем боју са војском Отоманске империје којом је тријумфално одлучен Први балкански рат.

У Костурници су паљене свеће за покој душа преминулих ратника у тој војној операцији 1912. године на фронтовској линији Овчјег поља североисточно од Куманова.

На краћем историјском часу изнет је основни преглед подсећања на пресудне операције које су довеле до победе српске војске над завојевачким туским снагама, прве после Косовског боја.

Читањем молебана, молитви, паљењем свећа за покој душа, тамјаном су окађене кости ратника у костурници.

После обиласка Зебрњака, у Старом Нагоричану запаљене су свеће и древном храму Светог Ђорђа, задужбини Светог Краља Милутина.

Акција у Челопеку

Потом је уследила акција активиста на чишћењу запуштене и заборављене Споен кострунице у Челопеку, где су сахрањени посмртни остаци српских четника погинулих у првој и другој бици са турским снагама 1905. и 1906. године.

Многи из групе, махом млади, по први пут и видели ово спомен обележје зарасло у коров и шипражје. „Отриће“ спомен обележја било је и за неке од активиста из Куманова.

Спемник скривен од очију јавности са избледелим натписом и на плочи из 2005. године коју су на споменик поставили активнисти Уједињене српске заједнице из Куманова са тадашњим градоначелником општине Старо Нагоричане, Властом Димковићем.

Шибље и коров, стари венци, осушено цвећа... и мук тишине разбили смо тропарима и молитвама за покој душе мученицима који су положили животе за слободу...

У акцији чишћења запуштеног споменика уређен је и околни простор који је годинама био у корову и шибљу...

После прве битке са турском војском 1905. када су погинула само два четника, у записима остало је наведено да су 22 пара запрежних кола носила мртве и рањене - турске и арнаутске...

У другој бици 1906. године две српске чете су нападнуте од стране турске војске и повлачењем у околину Челопека пружале су снажан отпор.

Подигнути споменик у Челопеку је погинулим четници у тој другој бици са Турцима.

Из записа о битки

„Већ у првој великој борби четника са Турцима и арнаутским башибозлуком војвода Дуле је испољио особине неустрашивог борца. Реч је о чувеној бици на Челопеку у суботу пред Васкрс, по старом календару 16. а по новом 29. априла 1905. године.

Дан раније, на Велики петак, састале су се у селу Дубочица ради договора две чете са око 170 бораца и по завршетку договарања чета војводе Скопљанчета, са четрдесетак људи кренула је ка селу Пелинце, док су остали пошли у село Никуљане на краћи одмор.

Турци су, највероватније обавештени од својих доушника, ударили на ову четничку јединицу с великим бројем војника, којима је командовао војвода Танкосић.

Схватајући да се толикој турској војсци не може успешно супротставити Танкосић је наредио да се цела јединица повуче на брдо звано Челопечка кула.

Већ измореним четницима, који су данима били у маршу, то повлачење пало је веома тешко. Али, другог избора није било. Танкосић је са Дулетом Димитријевићем остао на зачељу да би заустављао Турке док се четници не повуку уз стрме стране узвишења. Чим је прва група стигла до врха отворила је ватру на непријатеље, и како је која група стизала тако се ватра појачавала.

Мртви и рањени турски војници ваљали су се низ окомите и камените стране. Битка је трајала целога дана и завршила се катастрофалним поразом Турака и Арнаута. Њихови губици превазилазили су бројку од 200 погинулих и рањених, док су на бојишту остала два српска борца. Један од њих био је потпоручник Петар Тодоровић, а други наредник Радул Косовац.

Да би се домогли Петрове пушке Арнаути су по цену живота покушавали да је се дочепају. Гинули су упорно један за другим и тек је петнаестом пошло за руком да зграби пушку. Почео је да бежи пред ватром српских четника, али је пао и у котрљању низ стене поломио ноге...“

Погинули четници 1906. на Челопеку

У борби на Челопеку 1906. погинули су следећи четници:
1. Риста Поповић из Берана
2. Љуба Атанацковић из Параћина
3. Цветко Васић из Пећи
4. Риста Цветковић из Девича у Поречу
5. Ђорће Цветковић Недељковић из Пореча
6. Илија Недељковић из Богумиле код Велеса
7. Јордан Јовановић из Прилепа
8. Веља Вукајлович из Колашина
9. Јордан Томчевић из Пореча
10. Тодор Гвозденовић из Призрена
11. Сокол Кошевић из Слепча код Прилепа
12. Војислав Пантовић из Косанице
13. Коста Трајковић из Капинова код Велеса
14. Васил Алексић из Габровника код Велеса
15. Исидор Словић из Мердара
16. Станко Стојковић из Пчиње
17.Илија Ћуричић из Брестовца у Неготинској Крајини
18. Станко Кузмановић из Магленца
19. Илија Ђорђевић из Колашина у Црној Гори
20. Петар Церовић из Косанице
21. Илија Наумовић из Богумиле код Велеса
22. Јордан Кумановац.