20. децембар 2011.

Економисти Андрес Аслунд и Џон Вилијамсон тврде да је распад еврозоне "неминован". После очекиване пропасти монетарне уније бивше чланице еврозоне мораће да се изборе са хиперинфлацијом и да смирују валутне осцилације, оцењују Ослунд и Вилијамсон.

Андрес Аслунд и Џон Вилијамсон, економисти Института за међународну привреду "Питер Петерсон" у САД, тврде да је распад еврозоне "неминован".

Аслунд и Вилијамсон сматрају да ће после очекиване пропасти монетарне уније 17 чланица Европске уније уследити подела заједничке активе, а бивше чланице "евроленда" мораће да се изборе са хиперинфлацијом и смирују валутне осцилације.

Експерти из САД саветују чланицама еврозоне да, "када дође време", напусте монетарну унију брзо и истовремено, чиме би се губици свели на минимум, преноси привредни портал Финмаркет.

Аслунд, специјализован за источну Европу и бивши саветник руске и украјинске владе, који је проучавао друге примере распада валутних унија, тврди да би "седамнаесторци" најбоље било да следе пример Чехословачке, чији је распад 1993. године протекао мирно и безболно за обе стране.

Два друга модела монетарних савеза – латински и скандинавски – распала су се још почетком прошлог века, када је на снази био златни стандард, тако да се на еврозону то искуство не може применити.

Аслунд сматра да ће све земље бити на добитку ако зону евра напусте "брзо и истовремено" и препоручује да се свака земља зоне евра врати својој старој валути, а да "нове комбинације могу да имају смисао", али њих би требало касније уводити.

Боље би било да се нове новчанице не штампају унапред, јер евро може да буде у промету неколико месеци после изласка земље из зоне, чиме би се избегла паника међу становништвом, каже Аслунд.

Становништву се мора омогућити лака и слободна замена марки или драхми за било коју другу валуту, саветује Аслунд.

Првих неколико месеци, курсеви валута могу да буду међусобно везани, али цетралне банке се морају оријентисати на друге индикаторе, на пример, циљану инфлацију.

Мере за обуздавање инфлације

Каматне стопе централних банака морају да буду конкурентне и веће од камата америчке Управе федералних резерви, како би се привукла средства инвестиционих фондова и обуздала инфлација.

У супротном, становништво ће штедети у америчким доларима, који ће остати водећа резервна валута.

Централне банке ће, према мишљењу Аслунда, морати поново да придобију поверење становништва и инвеститора, због чега би морале да воде максимално отворену политику.

Америчка Управа федералних резерви морала би европским централним банкама да отвори своп линије, чиме би Централна банка САД, у ограниченом периоду, мењала доларе за локалну валуту.

Један од најтежих проблема у случају распада еврозоне биће "подела имовине", активе која се сада "води" на билансу Европске централне банке (ЕЦБ) и других заједничких организација, сматра Вилијамсон.

За инвеститоре је најбезболнија варијанта да се сваком власнику омогући трансферисање активе у било коју централну банку у потребној валути.

Немачка централна банка морала би у том случају да се избори са најездом нових улагача и била би приморана да преузме масу "лоших" дугова.

Још једна варијанта биће подела имовине процентуално улогу сваке земље у ЕЦБ. Вредност активе може се утврдити на основу корпе валута. Удео сваке новчане јединице одређиваће се као удео бруто домаћег производа (БДП) земље у укупном БДП-у еврозоне. Тај удео је за Немачку, на пример, сада 27,3 одсто.

Обавезе Европске централне банке ће, у таквој варијанти поделе имовине, бити веће од активе, а чланице еврозоне биће принуђене да деле губитке, закључује Вилијамсон.