„Живојин Мишић нам је оставио много тога, а најзначајније су његове успомене саткане у аутобиографији коју је писао. „Моје успомене” се зове његов рукопис у коме он износи најинтимније мисли и податке о себи.”

Иако је после првенца и психобиографије Цара Душана, др Александар Мисојчић рекао да неће више писати књиге, београдској публици ипак је представљен други наслов из пера угледног психијатра- „Човек по мери шињела” који је заправо психобиографија војводе Живојина Мишића.

Психобиографија као жанр је сагледавање историјских чињеница, података из угла психолошких теорија и оно што је аутор, по сопственом признању желео, је да осветли личност једног од највећих српских ратника као супруга и оца, његове приоритете и животне ставове.

„Живојин Мишић нам је оставио много тога, а најзначајније су његове успомене саткане у аутобиографији коју је писао. „Моје успомене” се зове његов рукопис у коме он износи најинтимније мисли и податке о себи које су драгоцен путоказ. То када пише остарео човек у болесничкој постељи по сећању и своди рачуне, тај запис је прилика коју нисам смео да пропустим и да не напишем ову психобиографију. На страну што нас је Живојин Мишић све задужио, шта нам је дао и оставио”, рекао је пред београдском публиком др Мисојчић.

Да Мишића не гледамо као војника, онда би он био велики заштитник своје многочлане породице, што је црта која је код њега била веома изражена. Према др Мисојчићевим речима, породица, родни крај и војска су његове најјаче животне вредности и њима је био веран до краја живота.

”С њим вероватно није било лако живети и његова породица носила је сигурно терет његовог имена”, истакао је аутор, док се на промоцији могло чути и да нас је Мишић задужио и неким изрекама као што су „Један који хоће може више од два који морају”, „Живот је борба”, „Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред”, које такође осликавају начин размишљања човека који је током живота учествовао у шест ратова.

Сложено у композицију књижевног дела, „Човек по мери шињела” дели живот великог војводе на поглавља која, свако на свој начин, приближава неко војводино типично уверење, осећање или реакцију.

„Свако поглавље почиње уводом који није примарно анализа његове личности, али јесте слика времена у којем је живео и психолошко средство повезивања личног и колективног наратива, који су у овом случају веома блиски. Други део сваког поглавља је више психобиографски, али у емотивном тону времена у коме је Мишић живео”, рекао је др Мисојчић.

Војвода Живојин Мишић, симбол српског народа у борби за слободу, носилац највиших српских и страних одликовања, човек који је ушао у историју раме уз раме с највећим светским војсковођама, преминуо је 20. јануара 1921. године у болници на Врачару, не завршивши писање својих успомена започето 1920. године у Француској.

Његове последње речи биле су:

„Општа ситуација је добра. Непријатељ се повлачи на свим линијама”.

Политика