Модератор трибине, Милутин Станчић, програмски директор СКИЦ СПОНА подсетио је на значај њеног рада, који обједињује теренска истраживања, архивску грађу и јавна предавања, чинећи мост између научне заједнице и шире публике.

Др Ћирић је у разговору поделила своја прва искуства са терена, подсетивши на студентске дане у Београду када је, слушајући предавања др Ивана М. Ђорђевића, први пут открила богатство средњовековних српских задужбина на простору Скопске Црне Горе. Прву снажну инспирацију нашла је у цркви Светог Николе у Љуботену, где је настао њен трајни интерес за портале храмова XIV века и њихов архитектонски украс. Из овог интересовања проистекао је њен први научни рад о хералдичким мотивима у манастиру Лесново, а потом и радови посвећени фасадама цркава у Охриду, Штипу, Прилепу и другим местима.

Говорећи о свом методолошком приступу, др Ћирић је нагласила да је на једној теренској посети често бележила и по неколико хиљада снимака, пажљиво документујући фасаде и ктиторске портрете. Управо ограничене дозволе за фотографисање подстакле су је на развој дисциплине „блиског читања“ појединачних мотива и иконографских програма.

Сарадња др Ћирић са СКИЦ СПОНА траје већ шест година. У том периоду одржала је више предавања о српским задужбинама и архитектури владарских и властелинских цркава, организовала едукативне радионице за децу у школама у Старом Нагоричину, Табановцу и Кучевишту и учествовала у више теренских обилазака. Као посебно значајан догађај истакла је међународну конференцију посвећену краљу Милутину, која је три дана стримована уживо и чији је зборник радова објављен у издању Епархије шумадијске, добивши признање Сајма књига у Крагујевцу као публикација године.

Говорећи о стању културне баштине, др Ћирић је посебну пажњу посветила манастиру Богородице у Матеичу, истичући његову културно-историјску вредност и тренутну угроженост. Указала је на проблем влаге, оштећења фресака са ликовима цара Душана, царице Јелене и цара Уроша, као и на појаву илегалних ископавања у самом храму. Подсетила је и на иконографско присуство светих Симеона и Саве на улазима бројних храмова од XIV до XVII века, које сведочи о трајности српског духовног идентитета на овом простору.

Др Ћирић је посебно нагласила значај мониторинга стања архитектуре и фресака у задужбинама Скопске Црне Горе, у Охриду (црква Светог Николе Болничког која је неретко затворена).  Посебно је нагласила да не треба занемарити ни живопис из XIX и почетка XX века – на пример у цркви Светог Николе у Тетову – где су портрети неколичо чланова династије Немањића прекривени слојем чађи и захтевају стручну конзервацију.

У завршници трибине, позвала је на неопходност умрежавања и продубљивања сарадње институција за заштиту споменика културе у Скопљу, Београду и региону, као и на подршку УНЕСКО-а у заштити и ревитализацији ових драгоцених споменика културе.

Трибина је протекла у живој атмосфери, уз бројна питања публике о односу локалних заједница према светињама, оправданости коришћења средњовековних храмова за културне догађаје и значају едукације млађих нараштаја о богатој култури средњег века на овом простору.

Трибина је заокружена поруком да задужбине у Вардарској Македонији заиста представљају „спону векова“ – мост између сећања и заборава –   и да је на свима нама да га очувамо као живо наслеђе за будућа времена.