/Идеје03. јул 2012.


 Са Зораном Ђинђићем смо имали врло добре односе и морам рећи да сам са њим разговарао о тој идеји да ни ми ни Срби не можемо изаћи на крај са Косовом и Албанцима, наводи у аутобиографској књизи „То сам ја", бивши македонски премијер и први лидер сада владајуће ВМРО–ДПМНЕ, Љупчо Георгијевски.


 


У делу посвећеном односу са бившим српским премијером, Георгијевски истиче да је Ђинђић био сагласан у погледу идеје о размени територија са Албанијом и деловима Косова.


- Он се сложио и ја сам му тада отворио ту идеју о замени територија и становништва, сматрајући да је то у интересу Македоније, прецизира Георгијевски да је то време пре 1999. уласка НАТО на територију јужне сропке покрајине и касније ратне македонско-албанске кризе у Македонији 2001. године.


Георгијевски открива да је Ђинђићу предложио да се поменута размена изведе „заједничким заменама Србије и Македоније визави Албанаца". Како објашњава то није подразумевало поделу Македоније – „већ трампу".


- Не да се подели (Македонија), већ трампа, ми да направимо трампу територије са Албанијом, а они, такође да учине нешто слично са Косовом. Ја сам говорио о Малој Преспи и Западној Македонији, а он да то да учини са Северним Косовом и Јужном Србијом, записао је Георгијевски.


Он оцењује да је Ђинђић „био расположен за ту идеју, мислоим да му се допадала". Потврђујући тај утисак, у тексту сећања навео је тадашње реаговање бившег српског премијера: „...што се мене тиче, ја ћу још сутра, ако је потребно, ставити зид, има много овде усијаних глава у Србији..." међутим, признаје Георгијевски, „нисмо успели ту идеју да спроведемо до краја".


Оцењујући политички траг Ђинђића он у књизи истиче да „ни једног политичара не можете идеализовати, он је био реалан политичар, направио је промене у Србији, направио основну транзицију, наследио велике проблеме са свим тим удбашко-мафијашким структурама и на крају био њихова жртва.


У делу књиге о званичним дозволама власти у Скопљу 1999. за НАТО агресију на тадашњу СРЈ, Љубчо Георгијевски наводи да је практично учињено више него што је захтевано.


- Ту је било две фазе. Прва фаза је била – захтев за дозволу прелета авиона. Ми смо, могу рећи, заједно са г- (Киром) Глиговором, који је био председник, ту дозволу дали одмах. Савезници НАТО, рецимо Грчка, или Бугарска, Румунија, спорили су те прелете. Нико од њих није то желео, међутим, ми смо једноставно били на путу и морали смо да им то дамо.


Други захтев је био када су ме позвали у Белу кућу, можда 30-так дана пре капитулације Милошевића, када је директно Олбрајтова затражила од мене дозволу за напад копнених снага са наше територије. Они су већ били припремили план за улазак копнених снага. Албанија није била рељефно стратешки добра и најповољнија је била Македонија. Морам да кажем да смо ми ту сагласност дали, иако никада нмје ступила на снагу, открива Љубчо Георгијевски.


Цена антиквизације


- Мислим да ћемо се једнога дана пробудити, ама то ће бити болно буђење. Доћи ће дан када ће Македонци проклети мајчино млеко што су се одрекли Св. Климента и Св. Наума. Ја сам покушавао да будем против тог ветра који је данас у Републици Македонији, плаћам велику цену због тога рејтингом и популарношћу...оцењује Љубчо Георгијевски, талас пројектне антиквизације земље у режији власти на челу са актуелним премијером и лидером ВМРО-ДПМНЕ, Николом Груевским.


Георгијевски упозорава „да се одрекнете од самог себе, оца, то је библијски грех, ми то данас чинимо колективно и то не може остати неплаћено, као народ као колективитет, као нација. Мислим да ће освешћивање бити врло болно, али очигледно, то се тешко зауставља, наводи у књизи Љубчо Георгијевски.


Додаје да су разлози фалсификата македонске историје врло озбиљни и велики. „Жао ми је што је македонска историја остала последња комунистичка историја у Европи. Жао ми је што се на фалсификовану комунистичку историју надоградила карикатурална историја са античком Македонијом, јер очигледно, једна лаж изазива другу".