25. фебруар 2017.

Ауторски портрет Сунчице Денић, на врло посећеној књижевној вечери у организацији Српског културног центра Спона, у веома пријатном амбијенту Галеријског простора Омладинског културног центра (МКЦ) у Скопљу, пријемчиво је прецизним осликавањем представио професор др Горан Максимовић, историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

У име Споне Милутин Станчић је поздравио књижевницу Сунчицу Денић, професора Горана Максимовића и све присутне, захваливши се на сарадњи и својеврсној подршци у неговању активности Центра у делу самосталног, културолошког представљања вредних дела и аутора српског стваралаштва пред читаоцима у Македонији.

На синоћној књижевној вечери у МКЦ, екслузивно је први пут од објављивања, пред читаоцима у Скопљу промовисана Збирка песама ауторке „Невреме“.

Професор Максимовић је на почетку најавио да ће у представљању потрета бити речи о књижевном, али и о научном и наставном раду Сунчице Денић, декана Учитељског факултета у Врању.

Говорећи о три целине њеног стваралаштва наметнуо је питање - шта је уметност, шта наука? Заснована на преиспитивању сумње. Шта је наука, чим преиспитујете сумњу, на начин промишљања проблема и идеја.

Поезија

Збирка песама „Невреме“, која је први пут промовисана на овом књижевној вечери, како је приметио Максимовић, објављена је тачно после две деценије песничке ћутње Сунчице Денић, али испуњено уз прозно ставралаштво.

- „Невреме“ је песничко дело, али је код овог аутора веома богато и књижевно и научно дело. А, сложићемо се тешко је проговорити о посебним сегментима њеног рада, рекао је Максимовић.

- Полазничко разумевање песничке снаге је веома важно у сагледавању. Постоје три ниовоа значењских поља, дубоко симболички утемељених у личности аутора. И у свету у којеж живи тај аутор.

Први ниво заснован је на објективим симболима. На свет око нас. У поезији, ми препознајемо читав низ сензација. Сегмент један носи наслов: Митарства. То је појам о путу душе ка небу, пролазак кроз митарства. Тако и она пролази кроз та прочишћења душе. Покушај да се душа очисти од свих сензација. Поезија помаже да спознате душу.

Други ниво би се дефинисао као свет субјективних симбола. Емоционалних симбола. То је продирање у своје унутрашње биће, непрестано доводећи у питање оправданост својих поступака. Није лако продрети у сопствену душу. Стање свести...

Трећи ниво би се назвао метафизички симбол, покушај додира у космеичкој целини, у тим просторима Бога, односом према себи, другима и према Богу.

Стихови које болно сагледавају свакодневне појаве, у овој збирци појавили су се после 20 година у односу на претходну књигу. Дакле, она је заћутала као песник у овом периоду.

У њој има доста интертекстуалних делова. То су та размишљања о уметности, поезији, о себи. На почетку и крају појављују се две песме - Воља за певањем, и Воља за певањем опет.
Шта је смисао певања?

Она полемише са својим тезама опет само мало другачијхе, то је пролог, у свет своје ауторске поетике. У њеном стваралаштву долази до изражаја завичајни сензибилитет народа на Косову. Посебно након егзодуса 1999. године. Срећемо читав низ невероватних прича, кишовске поетике, она то делом и наглашава, као мозаици који се склапају, и као фрагменти допиру до свести читалаца.

Проза

Прозни део стваралаштва Сунчице Денић. подсетио је Максимовић, обухвата два објављена романа - Свет изван и Три света. „Наслов симболички какартерише оно што сам већ говорио о поезији. У овим романима долази до изражаја завичајни сензибилитет, највећим делом“.

- У тим мозаицима ми долазимо до сазнања везаних делом и за стварне људе. Као што је на пример, глумац, првак Народног позоришта у Приштини Лајош Балог, затим чувени хирург Андрија Томановић, пореклом из Скопља, људи који су страдаили у тим метежима. Доктор Томановић је спашавао људе мислећи и да након одласка његовог народа неће му нико ништа зло учинити, јер је лечио све људе, као и овај глумац Балог, играјући разне улоге усрећујући људе. Али, у то време зла, дошао му је позоришни домар да га избаци из стана, у мало га не ликвидиравши. Глумац једним делом је у том суровом реалном свету, а другим у свету својих јунака. Као шекрпсиоров краљ Лир. Он живи ни на небу ни на земљи. Уз помоћ својих емоција, тражи неке боље просторе, ако ништа више бар мање несрећне...-

Научни рад

И научни рад Сунчице Денић, како је рекао Максимовић, њене значајне студије, склопљене су у три целине, посебно афирмишићи популарну и значајну идеју о култури памћења...

Пре одговора на те дилеме и питања која се дотичу и разјашњавају своја невремена, патње, митарства, пут ума, и део њеног бића, уводне и завршне песме, „откуда воља за певањем“, ауторка се захвалила организаторима из Споне и поздравила све присутне, саветника Амбасаде Србије у Скопљу, Срђана Недељковића, колеге са скопског Педагошког факултета, пријатеље и сараднике из Македонске опере и балета, љубитеље писане речи...

И, потом је проговорила о великој самоћи, о томе „да ме књиге прозе спасу, од свега што сам радила и са чим сам се суочила, како може песма да помогне, уласком у оне светове и да буде терапија...“

- И моје песме и певање, ништа не може бити написано мимо аутобиографије. А, поготово поезија; Почетак књиге, најавио је потребу да направим програм. Вољу за певањем показало је то хтење, покренуло тежњу у човеку да се проговри о нечему, да сад направи пут индивидуализације.

И, потом је надахнуто прочитала песму - Воља за певањем.

- Увек се везујем и позивам и на уму ми је велики јеврејски писац Гросман. Не одричем се Киша, Албахарија, Јеврејина из Србије, открила је књижевница.

Роман „Три света“, како је рекла, „пратио је моје књижевне јунаке...“

- Косово је велика тема, али је превише политичка, или патетична. Проза о Косову је осуђена на пропаст, или патетички или политички, и не можете се издвојити, а тема је дневно политичка.

Говорећи о научно истраживачким подухватима, посебно на почетку, Сунчица Денић је открила да су углавном били везани за Скопље. И да јој је, по много чему, у том погледу, „Скопље остало можда ближе него Ниш...“

- Моји истаживачки подухвати били су везани за Скопље, за библиотеке, архиве. Прво моје научно истаживачко дело било је о заборављеним писцима са Косова и Метохија који су овде били учитељи, свештеници, глумци, јавни радници... Почев од Манојла Ђорђевића Призренца, Глише Елезовића који је био професор учитељске школе. У моји кући је диплома са његовим потписом. То је био најбољи оријенталиста на нашим просторима.

Објављивали су у тадашњим часописима - Српска школа, Јужни преглед, Српски југ, Гласник скопског научног друштва, Скопски гласник, Луч, Јужна Србија...

Највећу улогу одиграо је часопис Јужни преглед који је био центар културне, књижевне и националне мисије. Велики број књижевника из Старе Србије значајан број баш са простора Косова и Метохије, сарађује са овим листовима, међу њима су: Јанићије Поповић, Велимир Парлић, Света Максимовић, Аврам Поповић, Глиша Елезовић, Димитрије Фртунић...-

Међу изводима из свог стваралаштва Сунчица Денић је прочитала и песму

ОН

Ако сам ја она због које је он
То што јесте
Она којој смета
Све што он учини
И што не учини
Време у које леже и у које устаје
Његов сан и његова јава
Његово здравље и његове болести
Лична његова хигијена
Природа његовог посла
Начин на који га обавља
Којој сметају
Повремени његови сарадници
Његове вајкадашње жеље...
...његове терапијске шетње
Његови изласци и његов останак код куће
Сметају они са којима се дружи
И они са којима не
Формално његово образовање
Сумња у искреност његовог веровања
И однос према цркви
Тек однос према власти
Медије да и не помињем
Она која га провлачи кроз блато
С оружјем на слепоочници
Која га овако разорених нерава
Још увек развлачи по судовима
Његова привидна неодговорност
Његово багателисање небитног
Оно што изговори и оно што не изговори
Његове сумње и његове истине...

...да му западне бар трен нежности и разумевања
Неколико топлих речи
Без трагова мржње и без цинизма
Без звоцања и без знакова питања...
...ако сам дакле ја она о којој је све ово речено
Ко зна какав сам то човек питам се све време
И како је онима са којима делим своје дане и године

Ако сам заиста ја она због које је он то што јесте
Онда многи могу већ данас да се радују казни која мене чека
У све дане овог живота
И оног после

Пут

Сунчица Денећ рођена је 22. априла 1956. године у Угљару код Приштине. Дипломирала, магистрирала и докторирала на приштинском Филолошком факултету. Пише поезију, прозу, књижевну критику и есеје. Живи и ради у Врању. Декан је тамошњег Учитељског факултета.

Књиге поезије

• Погодба, Јединство, Приштина 1985.
• Племе у сну, Универзитетска ријеч, Никшић 1989.
• Клупко, Нолит, Београд 1994.
• Обрнута година, Нолит, Београд 1997.
• Невреме, Албатрос плус, Београд, 2016.

Роман

• Три света, Филип Вишњић, Београд 2008.
• Свет изван, Албатрос плус, Београд, 2014.

Приручници

• Реторика (са др Вером Ценић), Учитељски факултет, Врање 1995.
• Књижевност, избор књижевних и књижевно-научних текстова, Учитељски факултет, Врање 2007.

Огледи и критике

• Опште и лично, Огледи о књижевности, „Филип Вишњић“, Београд, 2005; друго издање 2006.
• Српски писци на Косову и Метохији (1871-1941 ), Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић, 2008.
• Мера и привид, етиком до књижевне естетике, Београдска књига, Београд, 2010.
• Прогон и завичај Сунчице Денић, Институт за српску културу, Приштинa-Лепосавић, 2011.
• Књижевност за децу, крила за зачарани лет, Учитељски факултет у Врању/ Змајеве дечје игре, Врање, Нови Сад, 2014.
М.С.